Прилике

„То је само пример онога што би могао да урадиш“, додаје Витомирка.

„Подучићемо те како да уочаваш и користиш прилике. Прилике су свуда око нас али их људи превиђају. Расипни су према приликама. Расипни су према времену. Расипни су према свему. Живе као да имају на располагању хиљаду живота а жале се да им је и тај један прекратак. Иако ни са њим не знају шта ће. Бесциљан свет. Ми, међутим, имамо циљ. А пошто имамо циљ, знамо шта нам је чинити. Свако је дужан да допринесе. Готовани нам не требају.“

Nacionalno i građansko

Studentski protest je uspeo da prevaziđe veštačku i veoma štetnu parališuću podelu na građansko i nacionalno. Nadam se da će tako i ostati.

Tu podelu su nametnule „prvo-drugosrbijanske“ interesne grupe, podjednako jalove.

Poreklo vuče još iz Osme sednice CK Saveza komunista Srbije.

Šire gledano, deo je istorijske maskarade kada se socijalistička oligarhija, suočena sa gubitkom legitimiteta, prerušila delom u „nacionaliste“, delom u „liberale“ i „demokrate“.

Крик

Мукла, нарогушена напетост, тамо где се моје време, магијском радњом, претаче у новац. Простор подрхтава од напетости. 

Згуснуто очајање.

Хоће ли нешто праснути?

Бичевање бројкама

Сувомразица стеже. Држи ме на окупу, лето расплињава, исисава из мене сву вољу. Пролеће раздражује, јесен подстиче. Човек сам хладних и кратких дана.

На Јарославу не утичу ни годишња доба, ни временске прилике.

Ни Трешња се на њих не обазире.

„Када заплешу бројке, заврти ми се у глави“, кажем Даворјанки.

„Неубројиви измичу, неурачунљиви кваре рачуне“, каже Даворјанка.

Neutralnost i zlo

Ne možete biti „neutralni“ u odnosu na zlo.

Ako mu se ne suprotstavljate, iz kukavičluka, interesa, konformizma, gluposti, podržavate ga. Činjenjem ili nečinjenjem. Klimanjem ili okretanjem glave.

Ko se zlu ne protivi, zlo čini.

Ne zavaravajte se, zlo će kad-tad zakucati i na vaša vrata.

Zlo je veoma marljivo i temeljeno.

Tuplje za gluplje

Razmenujemo šuplje za prazno. I tuplje za gluplje.

(Književni zabavnik)

Последице су поледица

 Крзави, раздробљени дани.

Ужас обесправљености.

Ако се не прилагодим, уништиће ме.

Ко не гризе, њега гризу.

„Страхујем да не угрозим свој положај.“

„Онај резервни?“

„Јесте резервни али је једини који имам. Изгубим ли га...“

„Једно изгубиш, друго добијеш.“

„А ако ништа не добијем?“

„Онда си обрао бостан.“

Ratni navijači

Ispred televizora i monitora računara, u sigurnosti svojih soba, gladni tuđe nesreće, žedni tuđe krvi, žustro navijaju za neku od zaraćenih strana. I još više za rat sam i užitke užasa kojima ih snabdeva.

Njihova glava nije u igri.

Besmisao i interesi

Dobro je što su odluke književnih žirija sve budalastije i besmislenije; sistem će se, postavši sve ogoljeniji, izgubivši i privid ozbiljnosti, srušiti sam od sebe, pomislio bi čovek.

Ipak nije tako. Sistem književnog nagrađivanja (i književnog života) pokreću interesi onih koji njime upravljaju. A ti interesi neće nestati.

Трафо не треба запостављати

„Правилно“, одобрава Дустабанлија. „Трафо не треба запостављати. Могао би да се увреди. Ако се увреди, могао би да се наједи. Ако се наједи, могао би да науди. Осетљив је као дете. Љути га када му не поклањају пажњу. Е, сад ћу да вам покажем вашег бога, помисли. А онда помисао спроведе у дело. Што науми, то и учини. Може му се.“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Kap istine

 

Pronaći kap istine u pustinji propagande.

Sotija

SOTIJA (fr. sottie, od reči „sot“ — luda, budala) — 1. Komični rod fr. srednjovekovnog pozorišta koji se najčešće prikazivao kao predigra -> misterijama i -> moralitetima. Sastojao se iz niza lakrdijaških prizora koji su često imali karakter satirične kritike crkve i velikaša. Predstavljali su ih glumci obučeni u karakteristični kostim lude. Zasnovana na ideji da je ceo svet „carstvo luda”, s. se služi prividno zbrkanim govorom tobože umno poremećenih ljudi, čime se vešto prikriva zajedljiva kritika, katkad i na račun najviših dostojanstvenika. Tako, npr., jedna od najpoznatijih s. Knez ludaka od P. Grengoara ima karakter političke kritike pape Julija II.

Pitko

Pitko je plitko.

Издвојеност

„Све је далеко од мене. И људи, и ствари, и околности, и догађаји. Није то удаљеност која се мери метрима и километрима, то је издвојеност. Све као да је иза неке провидне преграде. Зида од стакла, рецимо.“

„Желиш ли да уклониш ту преграду? Или да је пробијеш? Или прескочиш? Или заобиђеш?“ пита Даворјанка.

„Не знам. Некада бих хтео, некада не.“

„Осећаш ли се сигурнијим када свет држиш на одстојању?“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Čitam, slušam, gledam

Danas, 6. mart 2026.
 

Natenane

Čitati s uživanjem, natenane.

Мржња

Смоквица подиже кажипрст.

„Гледај овако. Гледај овако. Витомирка одано служи Кантару.“

Јесте, одано му служи, саглашавам се.

„А заправо га мрзи. Из дна душе“, Смоквица се врхом испружене шаке куцка у груди, тамо где сматра да станује душа. Душа се не одазива.

„Оданошћу прикрива мржњу. Грунуће из ње, једном, та мржња. Немогуће ју је бесконачно обуздавати. И тада ће бити страшно.“

Смоквица се зајапурила.

Слуга речи

"Речи су брже од човека. И моћније. Човек је слуга речи. Изговорена реч призива. Производи оно што именује“, каже Даворјанка. 

(Из романа Разлог)

У зачараном свету мрежа

Дејан Симоновић
Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.

Урнебесна књига са пукотинама и процепима. У процепима је откриће. Свемоћ свеприсутних мрежа. Гротеска моћи. Вратоломије времена. Порозна граница између света покојних и живих. И привидно живих. Несталност жеља. Привид познатог. Живот сапет бројкама.

„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа…“