Dejan Simonović - književno stvaralaštvo. Priče, romani, eseji, drame. Uvrnuti, razobličavajući humor. Paradoski i teskoba postojanja.
„Схваташ ли каква се игра ту игра?“
„И на чијој је страни свако добронамеран обавезан да буде.“
У сусрет нам долазе колица са старцем ногу прекривених шареним пледом. Гура их... Да ли је то заиста он?
Да, био је то он. Нагло је скренуо, да избегне сусрет.
Јоаникије покреће људе, нарочито ако су у инвалидским колицима, помислио сам.
Стигао је и дан посете водоводу.
Нисам
очекивао ништа нарочито. Пријавио сам се онако,
што да пропустим кад је већ понуђено. Или то и није било баш сасвим онако. Неће шкодити да сазнам како то
ради. И вода изневерава. Као и струја.
Било нас је педесетак. Разнолик скуп. Старији и млађи, мушко и женско, различито одевени, разног имовног стања. Нашла се ту и невеста у венчаници. И група кратко подшишаних девојака у кожним јакнама. Задесио се ту и пар с гробља, одевен као за вечерњи излазак. Мора да су ме препознали, жена је нешто шапнула мушкарцу, показавши главом у мом правцу. Затим је мушкарац нешто шапнуо жени.
Јарослава из дрвене кутије вади домине. Стрелицама не гађа, сакрио сам комплет пикада. Нисам имао срца да га бацим, ни прилике да га неком поклоним.
„Играмо у живот.“
Изгубио сам.
„Убићеш ме.“
„Свакако, али не одмах.“
Bilo bi zanimljivo istražiti kako se formira književno mnjenje, imajući u vidu lako proverivu činjenicu da mnogi od onih koji o knjigama govore, pišu ili u različitim žirijima o njima sude, knjige ne čitaju.
Iz nedostatka vremena, iz lenjosti, iz
straha da bi čitanje moglo da naškodi zdravlju ili dubokog uverenja da sve te
knjižurine ionako nisu vredne njihove dragocene pažnje.
Eckermann
web časopis za književnost
Broj 52 / jul – septembar 2026.
Link: https://eckermann.org.rs/casopis/
ОД СТВАРНОСНЕ ПРОЗЕ КА П0СТМOДЕРНИЗМУ
(Антологија)
Приредили
Васа Павковић и Славољуб Марковић
ПРИЧА
Часопис за причу и приче о причама
Београд, 2025,
година
XIX, број 71-72
Садржај
Васа Павковић Предговор за антологију
Од стварносне прозе ка постмодернизму
Брижљивим истраживањем установио сам да још увек има оних који нису прочитали
РАЗЛОГ – техно бурлеску о мрежама и људима
Пропуштено се може надокнадити – никад није касно да се чита страсно.
Зашто купити и прочитати ову књигу?
Разлог је у Разлогу.
Куда се врзма сав тај свет који по граду разноси брундава буба? Каквим циљевима стреме сви ти људи? Какви их разлози покрећу? Које обавезе гоне? Какви страхови сврдлају?
Несхватљивост
мноштва.
Размотрити
појединачно.
Кога
да одаберем? По ком основу?
Хоћу ли насумице, у одсуству разлога?
Плаши ме одсуство разлога. Плаши ме насумично. Плаши ме незасновано. Плаши ме произвољно.
„То је само пример онога што би могао да урадиш“, додаје Витомирка.
„Подучићемо те како да уочаваш и користиш прилике. Прилике су свуда око нас али их људи превиђају. Расипни су према приликама. Расипни су према времену. Расипни су према свему. Живе као да имају на располагању хиљаду живота а жале се да им је и тај један прекратак. Иако ни са њим не знају шта ће. Бесциљан свет. Ми, међутим, имамо циљ. А пошто имамо циљ, знамо шта нам је чинити. Свако је дужан да допринесе. Готовани нам не требају.“
Studentski protest je uspeo da prevaziđe veštačku i veoma štetnu parališuću podelu na građansko i nacionalno. Nadam se da će tako i ostati.
Tu podelu su nametnule „prvo-drugosrbijanske“ interesne grupe, podjednako jalove.
Poreklo vuče još iz Osme sednice CK Saveza komunista Srbije.
Šire gledano, deo je istorijske maskarade kada se socijalistička oligarhija, suočena sa gubitkom legitimiteta, prerušila delom u „nacionaliste“, delom u „liberale“ i „demokrate“.
Згуснуто очајање.
Хоће ли нешто праснути?
Сувомразица стеже. Држи ме на окупу, лето расплињава, исисава из мене сву вољу. Пролеће раздражује, јесен подстиче. Човек сам хладних и кратких дана.
На
Јарославу не утичу ни годишња доба, ни временске прилике.
Ни
Трешња се на њих не обазире.
„Када
заплешу бројке, заврти ми се у глави“, кажем Даворјанки.
„Неубројиви измичу, неурачунљиви кваре рачуне“, каже Даворјанка.
Ne možete biti „neutralni“ u odnosu na zlo.
Ako mu se ne suprotstavljate, iz
kukavičluka, interesa, konformizma, gluposti, podržavate ga. Činjenjem ili
nečinjenjem. Klimanjem ili okretanjem glave.
Ko se zlu ne protivi, zlo čini.
Ne zavaravajte se, zlo će kad-tad
zakucati i na vaša vrata.
Zlo je veoma marljivo i temeljeno.
Крзави, раздробљени дани.
Ужас
обесправљености.
Ако
се не прилагодим, уништиће ме.
„Страхујем да не угрозим свој положај.“
„Онај резервни?“
„Јесте резервни али је једини који имам. Изгубим ли га...“
„Једно изгубиш, друго добијеш.“
„А ако ништа не добијем?“
„Онда си обрао бостан.“
Ispred televizora i monitora računara, u sigurnosti svojih soba, gladni tuđe nesreće, žedni tuđe krvi, žustro navijaju za neku od zaraćenih strana. I još više za rat sam i užitke užasa kojima ih snabdeva.
Njihova glava nije u igri.
