Трафо не треба запостављати

„Правилно“, одобрава Дустабанлија. „Трафо не треба запостављати. Могао би да се увреди. Ако се увреди, могао би да се наједи. Ако се наједи, могао би да науди. Осетљив је као дете. Љути га када му не поклањају пажњу. Е, сад ћу да вам покажем вашег бога, помисли. А онда помисао спроведе у дело. Што науми, то и учини. Може му се.“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Издвојеност

„Све је далеко од мене. И људи, и ствари, и околности, и догађаји. Није то удаљеност која се мери метрима и километрима, то је издвојеност. Све као да је иза неке провидне преграде. Зида од стакла, рецимо.“

„Желиш ли да уклониш ту преграду? Или да је пробијеш? Или прескочиш? Или заобиђеш?“ пита Даворјанка.

„Не знам. Некада бих хтео, некада не.“

„Осећаш ли се сигурнијим када свет држиш на одстојању?“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Мржња

Смоквица подиже кажипрст.

„Гледај овако. Гледај овако. Витомирка одано служи Кантару.“

Јесте, одано му служи, саглашавам се.

„А заправо га мрзи. Из дна душе“, Смоквица се врхом испружене шаке куцка у груди, тамо где сматра да станује душа. Душа се не одазива.

„Оданошћу прикрива мржњу. Грунуће из ње, једном, та мржња. Немогуће ју је бесконачно обуздавати. И тада ће бити страшно.“

Смоквица се зајапурила.

Слуга речи

"Речи су брже од човека. И моћније. Човек је слуга речи. Изговорена реч призива. Производи оно што именује“, каже Даворјанка. 

(Из романа Разлог)

У зачараном свету мрежа

Дејан Симоновић
Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.

Урнебесна књига са пукотинама и процепима. У процепима је откриће. Свемоћ свеприсутних мрежа. Гротеска моћи. Вратоломије времена. Порозна граница између света покојних и живих. И привидно живих. Несталност жеља. Привид познатог. Живот сапет бројкама.

„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа…“

Неодређеност жеља

Мислим да не, мада никада нисам начисто са собом. Један део мене би хтео једно, други друго. А и то једно и друго се мења од тренутка до тренутка. Ту је, наравно, и треће, и четврто, и пето, и... Непостојана смеша разноразних састојака. Понекад експлозивна.

(Из романа Разлог)

Кроз зиму, с Разлогом

 

Тече вода, тече лова

„У води је будућност. Свет ће се делити на жедне и напојене. Отворићемо Туфница и ја фабрику воде. Тече вода, тече лова“, раздраган је Јоаникије.

 ...

„Не само да нећемо потонути него ћемо тек сада запловити пуном снагом. Продрећемо у водовод“, каже Кантар.

„Браво! Браво! Браво!“ тапшу усхићено Маша и Даша.

„Вода је живот. Ко господари водом, господари животом.“

„Докле смо у водоводу стигли?“ пита умилно Маша.

РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима

O istraživanjima, s razlogom

Nadežda Purić Jovanović o humoru i istraživanjima u romanu "Razlog" Kompletan razgovor na: • РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима Učestvovali: Nadežda Purić Jovanović, Tamara Krstić, Dejan Simonović

Razlog: Određenja

Tamara Krstić o romanu "Razlog" Kompletan razgovor na:    • РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима   Učestvovali: Tamara Krstić Nadežda Purić Jovanović Dejan Simonović

Očuđujuće

Nadežda Purić Jovanović o romanu "Razlog" Kompletan razgovor na:    • РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима   Učestvovali: Nadežda Purić Jovanović Tamara Krstić Dejan Simonović

Претње су разуздане

„Напет си као струна, осећам то“, каже Даворјанка. „Опусти се. Што се више стегнеш, лакше ћеш пући. Гипки опстају, крти се ломе.“
„Како да се опустим? Ако не напрегнем сву пажњу, можда ми промакне нешто пресудно. Можда превидим ударац који се спрема. Претње вребају одасвуд.“
„Ко те угрожава?“ пита, с досадом, Даворјанка.

Покојници се мешкоље

Покојници се мешкоље

Покојници се мешкоље. Стазе ћуте. 

Одомаћио сам се. Остајем на гробљу и по затварању капија. Постоје званична и незванична правила. За мене овде важе незванична. Иако углавном свуда играм по званичним. И, наравно, губим.

Напетост расте

„У читавом крају нема струје“, каже момак с ранцем на рамену. 

„Незгодација“, каже девојка кремастог лица.

„Рикнуо трафо“, каже љутито тип кукастог носа у тиркизној јакни. 

„Скроз наскроз?“ пита девојка кремастог лица.

„Довешће се то у ред“, одрешито ће чворновати човек.

„Ђавола ће се довести“, набусито одвраћа тип у тиркизној јакни.  

„Шта нас све неће снаћи. Ни јутарњу кафу не можеш да попијеш као човек“, уздише жена у капуту на црно-жуте коцке. 

Живот сапет бројкама

Лепљиво је, мемљиво међу боксовима од плексигласа.

Дан за даном, сат за сатом, минут за минутом.

Нижу се недеље, месеци, године.

Делови се купују, делови се продају, делови се хабају, делови се замењују.

Новац се улива, новац се одлива.

По угловима, тискају се тајне

 По угловима, тискају се тајне. 

„Питаш се зашто си овде? Наравно да се питаш. Не знам, ниси стигао са упутством за употребу. Сазнаћеш када за то дође време. Заклела се земља рају да се тајне све дознају, тако се каже. Зовем се Турудија.“

Пружа ми руку. Шака му је шљакерски храпава.

„Ништа није онако како изгледа да јесте, понекад је супротно, понекад је другачије“, каже.

Да ли сам под истрагом?

 Зовите ме Наумовић. 

Да ли ми је то право презиме? И да јесте и да није, то ништа не мења.

Изузев ако сам под истрагом. Тада не би било места неизвесностима и недоумицама.

Да ли сам под истрагом?

Захтеви дана

Захтеви дана. Зграбе ме по буђењу, дрмају до починка.

„Звекане!“ добацује неко неком.
До звекана зврндов. До зврндова замлата. До замлате...
Ко се кугла иза угла?
„Не занимају ме твоје вратоломије. Ја свој врат чувам, не купује се на пијаци. А ти како хоћеш“, поручује телефонски, у брундавој буби, чкиљави чова невидљивом саговорнику.
Периодична поскакивања.
Плес планета.

Истраживање свакодневице

Ватирано вече.
Прозори. Слепи. Сјактави.
Иза прозора људи.
У људима?
Бес? Стрепња? Страх? Нада? Умор? Очајање? Туга? Радост? Страст?
Намере, циљеви, планови, жеље, жудње.
Како почињу јутра људима иза прозора? Како се пробијају кроз дане? Како им протичу ноћи?
Заређати од стана до стана. Добро јутро, добар дан, добро вече. Центар за истраживање свакодневице. Да ли бисте били љубазни?... Неколико питања...

Осећањима треба одмора

 Даворјанка:

„Немогуће је волети непрекидно. Немогуће је мрзети непрекидно. Као што не можемо свакодневно јести исто јело, обљутави. Осећањима треба одмора. Треба им промене. Колико се осећања смени у нама током једног јединог дана? Колико полу и четврт осећања? Колико помешаних? Колико сукобљених? Колико смућканих? Колико неодредивих? Колико бледуњавих? Колико изразитих? Колико силовитих? Колико слабашних? Колико бурних? Колико робустних? Колико млитавих? Колико бистрих? Колико мутних? Колико муљевитих? Колико мочварних? Колико натрулих? Колико убуђалих? Колико раздирућих? Колико тупих? Колико исецканих? Колико наренданих? Колико расположења? Колико стања? Колико?...“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)