Живот сапет бројкама

Лепљиво је, мемљиво међу боксовима од плексигласа.

Дан за даном, сат за сатом, минут за минутом.

Нижу се недеље, месеци, године.

Делови се купују, делови се продају, делови се хабају, делови се замењују.

Новац се улива, новац се одлива.

По угловима, тискају се тајне

 По угловима, тискају се тајне. 

„Питаш се зашто си овде? Наравно да се питаш. Не знам, ниси стигао са упутством за употребу. Сазнаћеш када за то дође време. Заклела се земља рају да се тајне све дознају, тако се каже. Зовем се Турудија.“

Пружа ми руку. Шака му је шљакерски храпава.

„Ништа није онако како изгледа да јесте, понекад је супротно, понекад је другачије“, каже.

Да ли сам под истрагом?

 Зовите ме Наумовић. 

Да ли ми је то право презиме? И да јесте и да није, то ништа не мења.

Изузев ако сам под истрагом. Тада не би било места неизвесностима и недоумицама.

Да ли сам под истрагом?

Захтеви дана

Захтеви дана. Зграбе ме по буђењу, дрмају до починка.

„Звекане!“ добацује неко неком.
До звекана зврндов. До зврндова замлата. До замлате...
Ко се кугла иза угла?
„Не занимају ме твоје вратоломије. Ја свој врат чувам, не купује се на пијаци. А ти како хоћеш“, поручује телефонски, у брундавој буби, чкиљави чова невидљивом саговорнику.
Периодична поскакивања.
Плес планета.

Истраживање свакодневице

Ватирано вече.
Прозори. Слепи. Сјактави.
Иза прозора људи.
У људима?
Бес? Стрепња? Страх? Нада? Умор? Очајање? Туга? Радост? Страст?
Намере, циљеви, планови, жеље, жудње.
Како почињу јутра људима иза прозора? Како се пробијају кроз дане? Како им протичу ноћи?
Заређати од стана до стана. Добро јутро, добар дан, добро вече. Центар за истраживање свакодневице. Да ли бисте били љубазни?... Неколико питања...

Осећањима треба одмора

 Даворјанка:

„Немогуће је волети непрекидно. Немогуће је мрзети непрекидно. Као што не можемо свакодневно јести исто јело, обљутави. Осећањима треба одмора. Треба им промене. Колико се осећања смени у нама током једног јединог дана? Колико полу и четврт осећања? Колико помешаних? Колико сукобљених? Колико смућканих? Колико неодредивих? Колико бледуњавих? Колико изразитих? Колико силовитих? Колико слабашних? Колико бурних? Колико робустних? Колико млитавих? Колико бистрих? Колико мутних? Колико муљевитих? Колико мочварних? Колико натрулих? Колико убуђалих? Колико раздирућих? Колико тупих? Колико исецканих? Колико наренданих? Колико расположења? Колико стања? Колико?...“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Кад банкомат намигује

Ветар убрзава кораке пролазника.
Сможден, сажвакан, прилазим банкомату.
Банкомат гута картицу. Уносим шифру.
Банкомат намигује.
„Хоћеш паре?“ пита.
Шта бих друго од њега хтео? Не долазим да се дружимо.

Молитва

Сутрадан, на тротоару код трафоа, затичем повећу група на коленима, руку уздигнутих у молитви.
„Светлост нашу насушну дај нам данас. Покрени нам уређаје наше. Скувај нам храну, загреј воду“, уздизали су се гласови, нескладно али дирљиво.
Минуо сам локал декоратера душе. Бави ли се тај и тапацирунгом? Нисам проверио.

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Исправно и испрано време

„Постоји исправно и испрано време“, каже Часовничар продавачици на деликатесу.

„Да ли би време стало ако би се покварили сви часовници?“ питам га.

„Време не може да стане.“

„Могу ли да купим време које ми зарађивање за живот краде?“

„Време не може да се купи, време не може да се прода“, запевао је Чвркнути часовничар.

Унутра је споља

Станови: цеви, жице, каблови.

Споља: сплет цеви, жица, каблова, трафоа, далековода, електрана, топлана, погона за прераду воде, и чега све не.

Изнад земље: предајници, сателити...

Љуспасто јутро

 

Било је то љуспасто јутро.

Светло је свисло.

Вода за кафу није проврила.

(РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима)

Пој покојника

Нешто ме је нагнало да усред ноћи широм отворим прозор. Чуо се чезнутљиви пој покојника. Опчинио ме је.
„Затвори тај прозор, смрзнућу се“, довикнула је, љутито, разбуђена Јарослава.
Остао сам у прозорском оквиру, непомичан.

Рудник времена

„Тебе познајем из кафића Три сестре“, каже Часовничар. „Ниси подешен према сопственом времену. Навијен си по туђем. Зато ти стално недостаје. Одаћу ти једну тајну. Постоји рудник времена. Нећу ти рећи где је.“

Све могућности су отворене

С разлогом о РАЗЛОГУ

Дејан Симоновић

РАЗЛОГ

техно бурлеска о мрежама и људима

Оксиморон, 2025.

О књизи разговарају:

Тамара Крстић и

аутор

Програм води

Надежда Пурић Јовановић

Српско књижевно друштво

Француска 7, Београд

Четвртак, 12. јун у 19 сати

Ми смо у мрежама

„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа...“

„Мреже су најважнија чињеница наших живота“, прекинуо је набрајање Кантар. „Ту чињеницу пренебрегавамо. Најважније се обично пренебрегава. Људи се плаше важног, зато се затрпавају ситницама.“

„То је погубно“, додаје Витомирка.

Потражите свој Разлог

Дејан Симоновић 

Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима

Оксиморон, 2025. 212 страна

Шта је РАЗЛОГ свих разлога?

Шта је узрок свих узрока?