Последице су поледица

 Крзави, раздробљени дани.

Ужас обесправљености.

Ако се не прилагодим, уништиће ме.

„Како да се у било шта упустим када је немогуће предвидети све последице макар и најситнијег поступка?“ питам Даворјанку. „Превише је непознаница. Чак и прелазак улице може донети свакојаке заплете. Понекад кобне.“

„Последице су поледица. Оклизнеш се. Љоснеш. Угруваш се. Сломиш руку, ногу, ребра, врат. Потонеш кроз рупу у леду. И онда те више нема. Ако се бојиш да не љоснеш, држи се рутине. Рутина припитомљава непредвидиво. Мада те ни рутина не спасава. Ако ти не предузимаш, предузимају други. Тако да ти изађе на исто.“

Ушанчи се. Не допусти да те истисну. Не дај да те потисну. Борба за животни простор. Удри, заклони се, измакни, финтирај, бежи. Пуцај, боди, сеци.