Besmisao i interesi

Dobro je što su odluke književnih žirija sve budalastije i besmislenije; sistem će se, postavši sve ogoljeniji, izgubivši i privid ozbiljnosti, srušiti sam od sebe, pomislio bi čovek.

Ipak nije tako. Sistem književnog nagrađivanja (i književnog života) pokreću interesi onih koji njime upravljaju. A ti interesi neće nestati.

Sistem će funkcionisati na sve nižem i nižem nivou, ali će ostati u pogonu.

Može li sistem da iscrpi svoje potencijale? Ne, ne može, zato što su interesi neiscrpni.

I šta onda?
Na to pitanje mora da odgovori svako za sebe.