„Све је далеко од мене. И људи, и ствари, и околности, и догађаји. Није то удаљеност која се мери метрима и километрима, то је издвојеност. Све као да је иза неке провидне преграде. Зида од стакла, рецимо.“
„Желиш ли да уклониш ту преграду? Или да је пробијеш? Или прескочиш? Или заобиђеш?“ пита Даворјанка.
„Не знам. Некада бих хтео, некада не.“
„Осећаш ли се сигурнијим када свет држиш на одстојању?“
(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)
