Слуга речи

"Речи су брже од човека. И моћније. Човек је слуга речи. Изговорена реч призива. Производи оно што именује“, каже Даворјанка. 

(Из романа Разлог)

У зачараном свету мрежа

Дејан Симоновић
Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.

Урнебесна књига са пукотинама и процепима. У процепима је откриће. Свемоћ свеприсутних мрежа. Гротеска моћи. Вратоломије времена. Порозна граница између света покојних и живих. И привидно живих. Несталност жеља. Привид познатог. Живот сапет бројкама.

„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа…“

Nepravilnost

Pomno istražujući, ustanovio sam krupnu nepravilnost u našem književnom životu: ima više pisaca nego nagrada što dovodi do toga da mnogi budu uskraćeni, ožalošćeni, ozlojeđeni.

Kako bi se ispravila ova nepravilnost, predlažem da se najpre popišu svi koji pišu a da se zatim brojčano stanje nagrada uskladi sa brojčanim stanjem književnika. Kao i da se nagrade ubuduće dodelju žrebom kao najpravednijom metodom. Uz ograničenje da niko ne može dva puta da dobije istu u nagradu. Da se ne bi dogodilo da miljenici sreće skupe gomilu priznanja a oni koje sreća zaobilazi ostanu praznih šaka.

(Papazjanije Zbrkić)

Književni zabavnik

Lažnjaci

Previše je lažnjaka koji, u nedostatku dela od vrednosti, svoju književnu reputaciju duguju lobiranju, uvlačenju, laktanju, galami, krljanju.

Reči i slike

Prava reč vredi više nego bezbroj slika.

Lik

Znate one ljude koji od jutra do sutra glume sami sebe, beznadežno zarobljeni sopstvenim likom.

Неодређеност жеља

Мислим да не, мада никада нисам начисто са собом. Један део мене би хтео једно, други друго. А и то једно и друго се мења од тренутка до тренутка. Ту је, наравно, и треће, и четврто, и пето, и... Непостојана смеша разноразних састојака. Понекад експлозивна.

(Из романа Разлог)

Roman ideja

ROMAN IDEJA - Roman u kojem su -> karakteri zamišljeni prevashodno kao nosioci određenih pogleda na svet, a -> kompozicija kao kontrastiranje njihovih intelektualnih sta­vova. U širem smislu osobenosti r. i. pokazuju i romani u kojima dominira esejistički pristup — stvaralaštvo T. L. Pikoka i H. Dž. Velsa, a naročito Manov Čarobni breg; u užem smislu r. i. je povezan sa Židovim Kovačima lažnog novca (1925) i Hakslijevim Kontrapunktom života (1928). Žid polazi od uverenja da pojam »istine« treba zameniti prosvećenijim pojmom »ideje«: »Odbacimo reč Istina koja bi nas mogla navesti da suviše olako poverujemo da je despotizam izvesnih ideja legitiman. Umesto Istine, kažimo Ideje. I nazovimo Idejom svaki odnos koji opažamo; ako hoćete, metaforički, prelamanje nekog stvarnog odnosa u čovekovoj svesti. Broj Ideja je beskonačan, kao i broj takvih odnosa, ili bezmalo toliki« (Journal 1889-1939, 1948, str. 91).

Užasan zločin: Funkcioner ubio pisca

Istraga je u toku

Dragan Stanić likvidirao Ivana Negrišorca.

S kakvim motivima?

Da li je u pitanju koristoljublje? Ili častohleplje? Ili?...

Ko su inspiratori?

Ko saučesnici?

Književna istraga ovog stravičnog zločina je u toku.

(Književni zabavnik)

Unutrašnji glas

Postoji unutrašnji glas koji piscu kaže da li je pogodio ili promašio.

Taj glas ne greši, samo je njemu pisac obavezan.

Sve ostalo je tandara-broć.

Sudbina knjige u tzv. književnom žiotu zavisi od mnogo faktora: preovlađujućih poetičkih, politikih i ideoloških obrazaca. Strukture književne moći. Interesnih grupa i pojedinaca. Prijemčivosti ili slepila onih koji o knjigama govore, pišu i sude. Spremnosti drmatora književne scene da se za knjigu zauzmu. Naklonosti i nenaklonosti, raspoloženja, čak hira pojedinih uticajnih osoba. Medijske prohodnosti. Lobističkih aktivnosti autora...