Смоквица подиже кажипрст.
„Гледај
овако. Гледај овако. Витомирка одано служи Кантару.“
Јесте,
одано му служи, саглашавам се.
„А
заправо га мрзи. Из дна душе“, Смоквица се врхом испружене шаке куцка у груди,
тамо где сматра да станује душа. Душа се не одазива.
„Оданошћу
прикрива мржњу. Грунуће из ње, једном, та мржња. Немогуће ју је бесконачно
обуздавати. И тада ће бити страшно.“
Смоквица се зајапурила.










