„Страхујем да не угрозим свој положај.“
„Онај резервни?“
„Јесте резервни али је једини који имам. Изгубим ли га...“
„Једно изгубиш, друго добијеш.“
„А ако ништа не добијем?“
„Онда си обрао бостан.“
„Страхујем да не угрозим свој положај.“
„Онај резервни?“
„Јесте резервни али је једини који имам. Изгубим ли га...“
„Једно изгубиш, друго добијеш.“
„А ако ништа не добијем?“
„Онда си обрао бостан.“
Ispred televizora i monitora računara, u sigurnosti svojih soba, gladni tuđe nesreće, žedni tuđe krvi, žustro navijaju za neku od zaraćenih strana. I još više za rat sam i užitke užasa kojima ih snabdeva.
Njihova glava nije u igri.SOTIJA (fr. sottie, od reči „sot“ — luda, budala) — 1. Komični rod fr. srednjovekovnog pozorišta koji se najčešće prikazivao kao predigra -> misterijama i -> moralitetima. Sastojao se iz niza lakrdijaških prizora koji su često imali karakter satirične kritike crkve i velikaša. Predstavljali su ih glumci obučeni u karakteristični kostim lude. Zasnovana na ideji da je ceo svet „carstvo luda”, s. se služi prividno zbrkanim govorom tobože umno poremećenih ljudi, čime se vešto prikriva zajedljiva kritika, katkad i na račun najviših dostojanstvenika. Tako, npr., jedna od najpoznatijih s. Knez ludaka od P. Grengoara ima karakter političke kritike pape Julija II.
„Све је далеко од мене. И људи, и ствари, и околности, и догађаји. Није то удаљеност која се мери метрима и километрима, то је издвојеност. Све као да је иза неке провидне преграде. Зида од стакла, рецимо.“
„Желиш ли да уклониш ту преграду? Или да је пробијеш? Или прескочиш? Или заобиђеш?“ пита Даворјанка.
„Не знам. Некада бих хтео, некада не.“
„Осећаш ли се сигурнијим када свет држиш на одстојању?“
(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)