Besmisao i interesi

Dobro je što su odluke književnih žirija sve budalastije i besmislenije; sistem će se, postavši sve ogoljeniji, izgubivši i privid ozbiljnosti, srušiti sam od sebe, pomislio bi čovek.

Ipak nije tako. Sistem književnog nagrađivanja (i književnog života) pokreću interesi onih koji njime upravljaju. A ti interesi neće nestati.

Трафо не треба запостављати

„Правилно“, одобрава Дустабанлија. „Трафо не треба запостављати. Могао би да се увреди. Ако се увреди, могао би да се наједи. Ако се наједи, могао би да науди. Осетљив је као дете. Љути га када му не поклањају пажњу. Е, сад ћу да вам покажем вашег бога, помисли. А онда помисао спроведе у дело. Што науми, то и учини. Може му се.“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Kap istine

 

Pronaći kap istine u pustinji propagande.

Sotija

SOTIJA (fr. sottie, od reči „sot“ — luda, budala) — 1. Komični rod fr. srednjovekovnog pozorišta koji se najčešće prikazivao kao predigra -> misterijama i -> moralitetima. Sastojao se iz niza lakrdijaških prizora koji su često imali karakter satirične kritike crkve i velikaša. Predstavljali su ih glumci obučeni u karakteristični kostim lude. Zasnovana na ideji da je ceo svet „carstvo luda”, s. se služi prividno zbrkanim govorom tobože umno poremećenih ljudi, čime se vešto prikriva zajedljiva kritika, katkad i na račun najviših dostojanstvenika. Tako, npr., jedna od najpoznatijih s. Knez ludaka od P. Grengoara ima karakter političke kritike pape Julija II.

Pitko

Pitko je plitko.

Издвојеност

„Све је далеко од мене. И људи, и ствари, и околности, и догађаји. Није то удаљеност која се мери метрима и километрима, то је издвојеност. Све као да је иза неке провидне преграде. Зида од стакла, рецимо.“

„Желиш ли да уклониш ту преграду? Или да је пробијеш? Или прескочиш? Или заобиђеш?“ пита Даворјанка.

„Не знам. Некада бих хтео, некада не.“

„Осећаш ли се сигурнијим када свет држиш на одстојању?“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Čitam, slušam, gledam

Danas, 6. mart 2026.
 

Natenane

Čitati s uživanjem, natenane.

Мржња

Смоквица подиже кажипрст.

„Гледај овако. Гледај овако. Витомирка одано служи Кантару.“

Јесте, одано му служи, саглашавам се.

„А заправо га мрзи. Из дна душе“, Смоквица се врхом испружене шаке куцка у груди, тамо где сматра да станује душа. Душа се не одазива.

„Оданошћу прикрива мржњу. Грунуће из ње, једном, та мржња. Немогуће ју је бесконачно обуздавати. И тада ће бити страшно.“

Смоквица се зајапурила.

Слуга речи

"Речи су брже од човека. И моћније. Човек је слуга речи. Изговорена реч призива. Производи оно што именује“, каже Даворјанка. 

(Из романа Разлог)