Čitam, slušam, gledam

Danas, 6. mart 2026.
 

Natenane

Čitati s uživanjem, natenane.

Мржња

Смоквица подиже кажипрст.

„Гледај овако. Гледај овако. Витомирка одано служи Кантару.“

Јесте, одано му служи, саглашавам се.

„А заправо га мрзи. Из дна душе“, Смоквица се врхом испружене шаке куцка у груди, тамо где сматра да станује душа. Душа се не одазива.

„Оданошћу прикрива мржњу. Грунуће из ње, једном, та мржња. Немогуће ју је бесконачно обуздавати. И тада ће бити страшно.“

Смоквица се зајапурила.

Слуга речи

"Речи су брже од човека. И моћније. Човек је слуга речи. Изговорена реч призива. Производи оно што именује“, каже Даворјанка. 

(Из романа Разлог)

У зачараном свету мрежа

Дејан Симоновић
Разлог: техно бурлеска о мрежама и људима
Оксиморон, 2025.

Урнебесна књига са пукотинама и процепима. У процепима је откриће. Свемоћ свеприсутних мрежа. Гротеска моћи. Вратоломије времена. Порозна граница између света покојних и живих. И привидно живих. Несталност жеља. Привид познатог. Живот сапет бројкама.

„Ми смо у мрежама“, обратила ми се Витомирка. „Електро-мрежа, водоводна, канализациона, мрежа централног грејања. Новчане мреже, трговачке мреже, образовне мреже, мреже здравствених установа…“

Nepravilnost

Pomno istražujući, ustanovio sam krupnu nepravilnost u našem književnom životu: ima više pisaca nego nagrada što dovodi do toga da mnogi budu uskraćeni, ožalošćeni, ozlojeđeni.

Kako bi se ispravila ova nepravilnost, predlažem da se najpre popišu svi koji pišu a da se zatim brojčano stanje nagrada uskladi sa brojčanim stanjem književnika. Kao i da se nagrade ubuduće dodelju žrebom kao najpravednijom metodom. Uz ograničenje da niko ne može dva puta da dobije istu u nagradu. Da se ne bi dogodilo da miljenici sreće skupe gomilu priznanja a oni koje sreća zaobilazi ostanu praznih šaka.

(Papazjanije Zbrkić)

Književni zabavnik

Lažnjaci

Previše je lažnjaka koji, u nedostatku dela od vrednosti, svoju književnu reputaciju duguju lobiranju, uvlačenju, laktanju, galami, krljanju.

Reči i slike

Prava reč vredi više nego bezbroj slika.

Lik

Znate one ljude koji od jutra do sutra glume sami sebe, beznadežno zarobljeni sopstvenim likom.

Неодређеност жеља

Мислим да не, мада никада нисам начисто са собом. Један део мене би хтео једно, други друго. А и то једно и друго се мења од тренутка до тренутка. Ту је, наравно, и треће, и четврто, и пето, и... Непостојана смеша разноразних састојака. Понекад експлозивна.

(Из романа Разлог)