Potreba za sveprisutnošću

Otkud kod nekih ljudi tolika potreba da budu svuda prisutni?

Šta tom prisutnošću pokušavaju da iznude ili nadoknade?

Kišni dan

Za čitanje, za pisanje, za disanje.

Beogradski odlasci i dolasci

In memoriam autobuskoj i železničkoj stanici Beograd

29. septembar 2024.

Opružene jedan uz drugu, udaljene koliko da se baciš kamenom, pa i manje, mesta su naših odlazaka i naših dolazaka.

Kada se tramvaj Nemanjinom skotrlja sa Slavije, udariće ravno u čelo železničke stanice, koje će nemirnog putnika već svojim važnim držanjem opomenuti da ima posla sa ustanovom sa kojom se nije šaliti, podsećajući ga na ona vremena kada je železnica, uz poštu, policiju i vojsku, bila država sama.

Predavši našeg putnika svojoj moćnijoj šinskoj braći, da ga povedu u neke nedogledne daljine, tramvaj će, pun poštovanja, možda sa nešto malo uzaludnog žaljenja i prigušene zavisti, skrenuti levo da autobuskoj stanici isporuči i one koji metalnom svetlucanju šina pretpostavljaju sivkaste trake drumova. 

Crne liste

Ko pravi crne liste u kulturi?

Političari? Hm.

Političari o kulturi niti šta znaju, niti ih zanima. Nebitna oblast. Malo para, malo glasova.

Dijagnoza

Manjak artizma, višak feljtonizma.

Geopolitičari

Srbija je, naučno dokazano, zemlja sa najviše geopolitičara po glavi stanovnika. Poneki od njih, istina, ne znaju da pređu ulicu, ali znaju kuda svet ide. Niti znaju jaje da isprže ali znaju šta se kuva u kuhinji svetske politike.

Da vam odmah kažem, svi oni samo nagađaju. Dok ja, nije da se hvalim, imam informacije iz prve ruke.

Eto, jutros nazovem baćušku Putina, dugo se nismo čuli. Pomisliće da ga zanemarujem.

„Šta se radi Vladimire Vladimiroviču, šta se smera, kako ide?“

Obradovao se čovek. Poverio mi je stvari koje vam neću odati. Top secret.

Uzbudljivi dani naukovanja

 „I... šta sad?“ moje je bilo da, kao početnik, pitam. Eh, drhtavi, uzbudljivi dani naukovanja, koliko je slasti u njima.

 „Podižemo se. Pa spuštamo. Lebdimo u mestu, kao okačeni o nebeski svod. Ponovo se podignemo. Odemo levo, skrenemo desno. Vrludamo. Danas smo u jednom, sutra u drugom delu grada.“

Bilo je to posle raskrsnice a pre Ekipe. Imao sam majstora da me, kao šegrta, podučava.

„Razumem“, kazao sam iako mi zapravo ništa nije bilo jasno. Nisam hteo da ispadnem duduk.

Majstor mi je bio nadređen. I u ovom životu sam imao nadređenog, kao i u prethodnom. Može li se uteći podređenosti, izbeći nadređenost? Može li, Agrafena? Ili će uvek jedni biti gore, drugi dole?

Štivo za letnju i ostale sezone

Da prste poližeš uz punjene paprike, tikvice, plavi patlidžan i ostale đakonije.

Politička energija

 Ulice i trgovi, svaki javni prostor, takođe su političke institucije. I to institucije od prvorazrednog značaja.

Kada su sve druge institucije urušene, politički život se seli na ulice i trgove.

Onaj ko lupeta „neće nama ulica da određuje šta da radimo“, „neće ulica da menja vlast“ i slične budalaštine, hteo bi da zatre sav politički život, što je neizvodljivo.

Pristalice autokratskih režima su uglavnom nevidljive, lišene energije, pasivne. Režim živi od njihove pasivnosti.

Protivnici su aktivni. Politička energija ruši režim, zato ga plaši.

Pro-test

Bilo je veoma mnogo ljudi, ne bih da licitiram brojkama.

Sa te strane, protest je veoma uspeo.

Međutim, dramaturgija protestih okupljanja mora da se promeni. Suvišne su dugačke, sterline, zamorne govorancije. Učesnici protesta nisu pasivna publika kojoj se neko obraća sa bine.

Kontraproduktivni su razvučeni, autistični, narcisoidni nastupi bez kontakta sa okupljenim svetom.

Ko ne oseća puls skupa, ne treba da na njemu govori.

Potrebna su kratka, motivišuća obraćanja koja podižu, ne spuštaju energiju.

Neophodno je da okupljeni aktivno učestvuju: skandiranjem, pevanjem, na bilo koji način.

Blokada pruga je bila koncepcijska besmislica i ogranizacioni fijasko.

Svaki protest je test i za vlast i za njene protivnike.

(Povodom protesta protiv kopanja litijuma, održanog 10. avgusta 2024. godine u Beogradu)