„То је само пример онога што би могао да урадиш“, додаје Витомирка.
„Подучићемо те како да уочаваш и користиш прилике. Прилике су свуда око нас али их људи превиђају. Расипни су према приликама. Расипни су према времену. Расипни су према свему. Живе као да имају на располагању хиљаду живота а жале се да им је и тај један прекратак. Иако ни са њим не знају шта ће. Бесциљан свет. Ми, међутим, имамо циљ. А пошто имамо циљ, знамо шта нам је чинити. Свако је дужан да допринесе. Готовани нам не требају.“
„Ни војаери. Они су најгори. Буди за или против, али немој да бленеш с балкона“, Витомирка реч воајери изговара с гадљивим презиром.
„Таквих се брзо ратосиљамо. Ко није за нас, отпада. Не занима нас мноштво, занима нас учинак. Један прави може да постигне више од хиљаду лажњака.“
Цвеклолика се догегала са послужавником у рукама. Спустила га је на сто, чиније су се пушиле.
„Води га“, наредио је Кантар Витомирки. „Нека се баци на посао.“
