„Како да се опустим? Ако не напрегнем сву пажњу, можда ми промакне нешто пресудно. Можда превидим ударац који се спрема. Претње вребају одасвуд.“
„Ко те угрожава?“ пита, с досадом, Даворјанка.
„Ко ме све не угрожава? Није то овај или онај појединац. Лакше би било да јесте. Чак и да је мноштво појединаца. И са мноштвом бих изашао на крај. Ово је нешто неодређено а свеобухватно.“
„Без бриге, каже Даворјанка. Шта уопште може да ти се деси? Мени се, рецимо, све издешавало. Смрт је крај дешавања.“
„Да се лишим бриге? Да се лишим одбране? Луде ли лакомислености. Брига зауздава претње.“
„Ништа од тога, претње су разуздане“, каже Даворјанка. „Ту се ништа не може. Околности се стекну, па те звекну. Уживај у немоћи. Претње се не могу обеснажити али се могу занемарити.“
РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима
