Politički seizmograf

„Izbori su politički seizmograf“, kaže gospodin Zabadalo, zagledan u jutarnju maglu. „Mere intenzitet društvenih potresa.“

Sve se zna, ali se ništa ne razume

 „Hoćemo li nestati i nas dvoje?“ upitala se naglas Nevenka.

„To je izvesno“, oglasio se Skakač.

„U čemu je tajna?“ upitao sam.

„Tajna je da nema tajni“, odgovorio je Skakač.

 „Ali...“

„Sve se zna, ali se ništa ne razume. Nema se šta otkriti jer ništa nije sakriveno“, odsekao je Skakač.

„U tom slučaju...“ započeo sam.

„Iščeznuti? Pa šta? Ima i to svojih čari“, izustila je Nevenka, čežnjivo.

O manipulaciji

Nije stvar samo u odurnim lažima vlastodržaca.

Stvar je i u onima koji tim lažima veruju.

Za manipulaciju su odgovorni i manipulator i izmanipulisani.

Potreba za sveprisutnošću

Otkud kod nekih ljudi tolika potreba da budu svuda prisutni?

Šta tom prisutnošću pokušavaju da iznude ili nadoknade?

Kišni dan

Za čitanje, za pisanje, za disanje.

Beogradski odlasci i dolasci

In memoriam autobuskoj i železničkoj stanici Beograd

29. septembar 2024.

Opružene jedan uz drugu, udaljene koliko da se baciš kamenom, pa i manje, mesta su naših odlazaka i naših dolazaka.

Kada se tramvaj Nemanjinom skotrlja sa Slavije, udariće ravno u čelo železničke stanice, koje će nemirnog putnika već svojim važnim držanjem opomenuti da ima posla sa ustanovom sa kojom se nije šaliti, podsećajući ga na ona vremena kada je železnica, uz poštu, policiju i vojsku, bila država sama.

Predavši našeg putnika svojoj moćnijoj šinskoj braći, da ga povedu u neke nedogledne daljine, tramvaj će, pun poštovanja, možda sa nešto malo uzaludnog žaljenja i prigušene zavisti, skrenuti levo da autobuskoj stanici isporuči i one koji metalnom svetlucanju šina pretpostavljaju sivkaste trake drumova. 

Crne liste

Ko pravi crne liste u kulturi?

Političari? Hm.

Političari o kulturi niti šta znaju, niti ih zanima. Nebitna oblast. Malo para, malo glasova.

Dijagnoza

Manjak artizma, višak feljtonizma.

Geopolitičari

Srbija je, naučno dokazano, zemlja sa najviše geopolitičara po glavi stanovnika. Poneki od njih, istina, ne znaju da pređu ulicu, ali znaju kuda svet ide. Niti znaju jaje da isprže ali znaju šta se kuva u kuhinji svetske politike.

Da vam odmah kažem, svi oni samo nagađaju. Dok ja, nije da se hvalim, imam informacije iz prve ruke.

Eto, jutros nazovem baćušku Putina, dugo se nismo čuli. Pomisliće da ga zanemarujem.

„Šta se radi Vladimire Vladimiroviču, šta se smera, kako ide?“

Obradovao se čovek. Poverio mi je stvari koje vam neću odati. Top secret.

Uzbudljivi dani naukovanja

 „I... šta sad?“ moje je bilo da, kao početnik, pitam. Eh, drhtavi, uzbudljivi dani naukovanja, koliko je slasti u njima.

 „Podižemo se. Pa spuštamo. Lebdimo u mestu, kao okačeni o nebeski svod. Ponovo se podignemo. Odemo levo, skrenemo desno. Vrludamo. Danas smo u jednom, sutra u drugom delu grada.“

Bilo je to posle raskrsnice a pre Ekipe. Imao sam majstora da me, kao šegrta, podučava.

„Razumem“, kazao sam iako mi zapravo ništa nije bilo jasno. Nisam hteo da ispadnem duduk.

Majstor mi je bio nadređen. I u ovom životu sam imao nadređenog, kao i u prethodnom. Može li se uteći podređenosti, izbeći nadređenost? Može li, Agrafena? Ili će uvek jedni biti gore, drugi dole?