GOSTOVANJE KNJIŽEVNIKA SRPSKOG KNJIŽEVNOG DRUŠTVA U POLJSKOJ

GOSTOVANJE KNJIŽEVNIKA SRPSKOG KNJIŽEVNOG DRUŠTVA U POLJSKOJ

Učesnici: Ljubica Arsić, Vojislav Karanović, Đorđe Kuburić, Dejan Simonović

Organizatori: Olga Lalić Krovicka, Kamil Sava Krovicki; ustanove – Fondacija Rozvoj (Rozwój), Gradski uredu u Dukli, Društvo Poljska ekologija, firma Jasjolka Dukla, Istorijski muzej Palata u Dukli, Regionalni centar pograničnih kultura u Krosnu 

Vreme: od 8. do 16. septembra 2025. godine

ALMANACH NA KRAŃCACH MISTYCZNEJ ZIELENI

ALMANACH NA KRAŃCACH MISTYCZNEJ ZIELENI 

(wybrane utwory poszczególnych członków Serbskiego Stowarzyszenia Literackiego z okazji pleneru literackiego w polskich i słowackich Karpatach) 

Z języka serbskiego przełożyła Olga Lalić-Krowicka Krosno 2025

 

Redakcja i wstęp
Olga Lalić-Krowicka
Skład
Maria Łuczaj
Projekt okładki
Kamil Krowicki
Fotografia na okładce
Olga Lalić-Krowicka
Wydawnictwo
Krośnieńska Oficyna Wydawnicza Sp. z o.o.

Истраживање свакодневице

Ватирано вече.
Прозори. Слепи. Сјактави.
Иза прозора људи.
У људима?
Бес? Стрепња? Страх? Нада? Умор? Очајање? Туга? Радост? Страст?
Намере, циљеви, планови, жеље, жудње.
Како почињу јутра људима иза прозора? Како се пробијају кроз дане? Како им протичу ноћи?
Заређати од стана до стана. Добро јутро, добар дан, добро вече. Центар за истраживање свакодневице. Да ли бисте били љубазни?... Неколико питања...

Осећањима треба одмора

 Даворјанка:

„Немогуће је волети непрекидно. Немогуће је мрзети непрекидно. Као што не можемо свакодневно јести исто јело, обљутави. Осећањима треба одмора. Треба им промене. Колико се осећања смени у нама током једног јединог дана? Колико полу и четврт осећања? Колико помешаних? Колико сукобљених? Колико смућканих? Колико неодредивих? Колико бледуњавих? Колико изразитих? Колико силовитих? Колико слабашних? Колико бурних? Колико робустних? Колико млитавих? Колико бистрих? Колико мутних? Колико муљевитих? Колико мочварних? Колико натрулих? Колико убуђалих? Колико раздирућих? Колико тупих? Колико исецканих? Колико наренданих? Колико расположења? Колико стања? Колико?...“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Кад банкомат намигује

Ветар убрзава кораке пролазника.
Сможден, сажвакан, прилазим банкомату.
Банкомат гута картицу. Уносим шифру.
Банкомат намигује.
„Хоћеш паре?“ пита.
Шта бих друго од њега хтео? Не долазим да се дружимо.

Молитва

Сутрадан, на тротоару код трафоа, затичем повећу група на коленима, руку уздигнутих у молитви.
„Светлост нашу насушну дај нам данас. Покрени нам уређаје наше. Скувај нам храну, загреј воду“, уздизали су се гласови, нескладно али дирљиво.
Минуо сам локал декоратера душе. Бави ли се тај и тапацирунгом? Нисам проверио.

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Исправно и испрано време

„Постоји исправно и испрано време“, каже Часовничар продавачици на деликатесу.

„Да ли би време стало ако би се покварили сви часовници?“ питам га.

„Време не може да стане.“

„Могу ли да купим време које ми зарађивање за живот краде?“

„Време не може да се купи, време не може да се прода“, запевао је Чвркнути часовничар.

Унутра је споља

Станови: цеви, жице, каблови.

Споља: сплет цеви, жица, каблова, трафоа, далековода, електрана, топлана, погона за прераду воде, и чега све не.

Изнад земље: предајници, сателити...

Љуспасто јутро

 

Било је то љуспасто јутро.

Светло је свисло.

Вода за кафу није проврила.

(РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима)

Пој покојника

Нешто ме је нагнало да усред ноћи широм отворим прозор. Чуо се чезнутљиви пој покојника. Опчинио ме је.
„Затвори тај прозор, смрзнућу се“, довикнула је, љутито, разбуђена Јарослава.
Остао сам у прозорском оквиру, непомичан.