Истраживање свакодневице

Ватирано вече.
Прозори. Слепи. Сјактави.
Иза прозора људи.
У људима?
Бес? Стрепња? Страх? Нада? Умор? Очајање? Туга? Радост? Страст?
Намере, циљеви, планови, жеље, жудње.
Како почињу јутра људима иза прозора? Како се пробијају кроз дане? Како им протичу ноћи?
Заређати од стана до стана. Добро јутро, добар дан, добро вече. Центар за истраживање свакодневице. Да ли бисте били љубазни?... Неколико питања...

Осећањима треба одмора

 Даворјанка:

„Немогуће је волети непрекидно. Немогуће је мрзети непрекидно. Као што не можемо свакодневно јести исто јело, обљутави. Осећањима треба одмора. Треба им промене. Колико се осећања смени у нама током једног јединог дана? Колико полу и четврт осећања? Колико помешаних? Колико сукобљених? Колико смућканих? Колико неодредивих? Колико бледуњавих? Колико изразитих? Колико силовитих? Колико слабашних? Колико бурних? Колико робустних? Колико млитавих? Колико бистрих? Колико мутних? Колико муљевитих? Колико мочварних? Колико натрулих? Колико убуђалих? Колико раздирућих? Колико тупих? Колико исецканих? Колико наренданих? Колико расположења? Колико стања? Колико?...“

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Кад банкомат намигује

Ветар убрзава кораке пролазника.
Сможден, сажвакан, прилазим банкомату.
Банкомат гута картицу. Уносим шифру.
Банкомат намигује.
„Хоћеш паре?“ пита.
Шта бих друго од њега хтео? Не долазим да се дружимо.

Молитва

Сутрадан, на тротоару код трафоа, затичем повећу група на коленима, руку уздигнутих у молитви.
„Светлост нашу насушну дај нам данас. Покрени нам уређаје наше. Скувај нам храну, загреј воду“, уздизали су се гласови, нескладно али дирљиво.
Минуо сам локал декоратера душе. Бави ли се тај и тапацирунгом? Нисам проверио.

(РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима)

Исправно и испрано време

„Постоји исправно и испрано време“, каже Часовничар продавачици на деликатесу.

„Да ли би време стало ако би се покварили сви часовници?“ питам га.

„Време не може да стане.“

„Могу ли да купим време које ми зарађивање за живот краде?“

„Време не може да се купи, време не може да се прода“, запевао је Чвркнути часовничар.

Унутра је споља

Станови: цеви, жице, каблови.

Споља: сплет цеви, жица, каблова, трафоа, далековода, електрана, топлана, погона за прераду воде, и чега све не.

Изнад земље: предајници, сателити...

Љуспасто јутро

 

Било је то љуспасто јутро.

Светло је свисло.

Вода за кафу није проврила.

(РАЗЛОГ: техно бурлеска о мрежама и људима)

Пој покојника

Нешто ме је нагнало да усред ноћи широм отворим прозор. Чуо се чезнутљиви пој покојника. Опчинио ме је.
„Затвори тај прозор, смрзнућу се“, довикнула је, љутито, разбуђена Јарослава.
Остао сам у прозорском оквиру, непомичан.

(Ne)moć moćnika

Sećamo se priče o Diogenu, onom iz bureta, i Aleksandru Velikom.

„Šta mogu da učinim za tebe?“ pitao je moćnik Diogena koji je dremao na suncu.

„Skloni mi se sa sunca“, odgovorio je Diogen.

Ova priča ima nekoliko veoma važnih poenti.

Poenta prva: moćnici zaklanjaju sunce.

Studentska lista

Mnogo se nagađa, lobira, kandiduje i samokandiduje, lovi u mutnom.

A najviše se stvara pometnja.

Jasno je ko je stvara, jasno je i zašto.

Dame i gospodo, građanke i građani, drugarice i drugovi, sestre i braćo, ma na kom delu ideološkog spektra bili, ne nasedajte na udbaške fazone i fore.

Studentska lista će se znati onda kada bude objavljena na zvaničnim profilima studenata u blokadi. I to će biti to.

Sve ostalo zanemarite.

Ne terajte vodu na režimsku vodenicu.