Mediji i vlasništvo

Pokazalo se, ne samo kod nas, da privatno vlasništvo medija (i medijske infrastrukture, kao što je kablovska mreža), uklјučujući internet i društvene mreže, nije nikakav garant medijskih sloboda. 

Vlasnik se rukovodi svojim finansijskim i političkim interesima. 

Možda je rešenje u osnivanju medija (i medijske infrastruktuje) u vlasništvu velikog broja lјudi, recimo u formi akcionarskog društva malih ulagača u kome niko ne bi mogao da stekne kontrolni paket akcija.

Nasilje

Nasilje nije samo fizičko. Češće je podmuklije: pravno, administrativno, psihološko, medijsko, finansijsko... Pare su ponekad pogubnije od pendreka.

EU više ne stanuje ovde

Zvaničnici EU, Ursula fon der Lajen i Antonio Košta, izjavili su da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji.

Izvinjavam se, ali otkud oni znaju gde je naša budućnost? Ipak se o tome mi pitamo, ne oni.

Ne, EU nije kuća za nas, nije kuća za sve naše ljude.

Između litijuma i slobode, EU bira litijum.

Živa stvarnost i mrtve teorije

Živa stvarnost i mrtve teorije

Nemoguće je sagledati živu stvarnost kroz prizmu mrtvih teorija.

Imamo novu političku i istorijsku situaciju koja zahteva bistar pogled i gibak um.

Predstavnička demokratija je mrtva. Dibidus.

Vođeni instiktom političkih grabljivaca, autoritarni lider su osetili prazan politički prostor i kidisali da ga zauzmu. S prilično uspeha.

Finansije

Finansije su srce sistema.

Ko upravlja finansijama, vlada državom.

Država i političari

Kažu, državom mogu da upravljaju samo političari jer samo oni imaju političko iskustvo.

Ovde imamo klasičan primer kružnog zaključivanja. Ko može da upravlja državom? Onaj ko ima političko iskustvo. Ko ima političko iskustvo? Onaj ko upravlja ili upravljao državom.

Dakle, oni koji ne poseduju mistično svojstvo zvano „političko iskustvo“ ne mogu ni da prigvire u državne poslove.

To je podmukao pokušaj da se suverenitet sa građana prenese na zatvorenu kastu političara.

Šta je država?

Blebetanje

 Vest je da se nešto dogodilo, ne da je neko nešto rekao.

Mediji blebetanjem zaklanjaju činjenice.

Krvi žedni

„Zašto je humanistička inteligencija tako krvožedna?“ pita se gospdin Zabadalo.

„To im je od predugog sedenja u zatvorenom prostoru“, kaže gospođa Spadalo. „Manjak kretanja i otvorenog prostora im truje krv.“

Melanija Tramp potomak poslednjeg Obrenovića

Iz pre neki dan otkrivenih dnevničkih beležaka ličnog sobara Aleksandra Obrenovića saznajemo da ovaj se ovaj vladar nije, kao kakav šonja, slepo držao suknje Drage Mašin, što ga je stajalo glave i prestola (ovo dvoje ne ide nužno zajedno, pomislimo li koliko ih je obezglavljenih na prestolima, predsedničkim i premijerskim mestima) jer srpski oficirski kor, na čelu sa mužjačinom Apisom, nije mogao da podnese pomisao da se jedan srpski muškarac, uz to i kralj, nalazi pod papučom jedne žene. Ta sramota se morala krvlju sprati.
Naprotiv, sudeći po njegovom sobaru, ovaj vladar je posezao i za drugim suknjama.

Moć i odgovornost

 Odgovornost je tamo gde je moć.

Što veća moć, to veća odgovornost.

Kod nas je međutim, uspostavljen režim kolektivne neodgovornosti za one na vlasti i sa njima isprepletene interesne grupe i pojedince.

Nemoguće je ovaj režim odrediti ideološki jer ideologije nema. 

Ovo je leva ruka desni džep režim. Sa svim posledicama koje iz toga proizlaze.