недеља, 9. септембар 2018.

Svrab

U Srbiji neki očekuju spas od Rusa, neki od Kineza, neki od EU. Ima verovatno i onih koji se uzdaju u vanzemaljce, ne bi me ni to čudilo.
A ja se setih one stare izreke: Tuđa ruka svrab ne češa.
Da sve bude još luđe, i infantilnije, linije naših političkih podela se podudaraju sa linijama naših izbaviteljskih iluzija.

четвртак, 6. септембар 2018.

недеља, 26. август 2018.

Sve(ne)znajući pripovedač

Pripovedač uvek zna sve što treba da zna. To važi i onda kada se, kao kakav trbuhozborac, javlja različitima glasovima, kroz likove pripovesti. To važi i kada je pripovedačeva svest sužena, mutna ili mucava, pa i bliska bunilu.
Nema sveta izvan pripovesti na osnovu koga bi se moglo sameriti pripovedačevo znanje i neznanje.
Pripovedač nam predočava sve što treba predočiti.

среда, 15. август 2018.

Pornografija nesreće

Postoji pornografija nesreće. Sa kakvom se samo požudom mediji, i njihovi potrošači, bacaju na užasne događaje. Što je nesreća crnja uzbuđenje je veće.

уторак, 14. август 2018.

Prva petina romana Prikaza

Prvu petinu romana Prikaza možete preuzeti sa:
Cena štampanog izdanja: 500 dinara.
Dodatne informacije na simond@eunet.rs

недеља, 5. август 2018.

Obaveza intelektualca

Obaveza intelektualca je da društvu predočava ono što društvo ne želi da zna.
To ga čini bitno drugačijim od stručnjaka koji, marljivo i poslušno, obrađuje sve skučeniji i jaloviji komadić intelektualnog prostora, datog mu na raspolaganje.

понедељак, 30. јул 2018.

Zaseda Žike Pavlovića

Sinoć na RTS-u Zaseda Žike Pavlovića.
Kako je to jak film. Protok vremena mu nije ni najmanje naudio. Naprotiv. Izgubivši na aktuelnosti, estetizovan je i sam istorijsko-ideološki kontekst. I sam taj kontekst se utisnuo u tkivo filma, kao nešto unutrašnje, nešto što pripada samom filmskom svetu.
Ostala je estetska ubedljivosti, ostalo je majstorstvo. Majstorstvo i estetska ubedljivost ostaju i kada izblede istorijske i ideološke okolnosti. 

петак, 27. јул 2018.

Plodotvorni predah

Kada pisac uoči da se ponavlja, vreme je da predahne. Da zastane, da se osvrne.
Da pokuša da sebe prevaziđe. Da pronađe drugačiji pristup, drugačije postupke.
Pisac, najpre, ovlada izvesnim postupcima, a zatim postupci vladaju njime. Nameću se i vode ga snagom atuomatizma. Pružaju mu izvesnu sigurnost, svakako. Spasavaju suočavanja sa užasom bezobličnog.
A upravo se to bezoblično mora uvek iznova uobličavati.
Period nepisanja su podjednako važni, ako ne i važniji, od perioda pisanja. Predah je plodotvoran.