Kada pisac uoči da se ponavlja, vreme je da predahne. Da zastane, da se osvrne.
Da pokuša da sebe prevaziđe. Da pronađe drugačiji pristup, drugačije postupke.
Pisac, najpre, ovlada izvesnim postupcima, a zatim postupci vladaju njime. Nameću se i vode ga snagom atuomatizma. Pružaju mu izvesnu sigurnost, svakako. Spasavaju suočavanja sa užasom bezobličnog.
A upravo se to bezoblično mora uvek iznova uobličavati.
Period nepisanja su podjednako važni, ako ne i važniji, od perioda pisanja. Predah je plodotvoran.
Da pokuša da sebe prevaziđe. Da pronađe drugačiji pristup, drugačije postupke.
Pisac, najpre, ovlada izvesnim postupcima, a zatim postupci vladaju njime. Nameću se i vode ga snagom atuomatizma. Pružaju mu izvesnu sigurnost, svakako. Spasavaju suočavanja sa užasom bezobličnog.
A upravo se to bezoblično mora uvek iznova uobličavati.
Period nepisanja su podjednako važni, ako ne i važniji, od perioda pisanja. Predah je plodotvoran.
