Pripovedač uvek zna sve što treba da zna. To važi i onda kada se, kao kakav trbuhozborac, javlja različitima glasovima, kroz likove pripovesti. To važi i kada je pripovedačeva svest sužena, mutna ili mucava, pa i bliska bunilu.
Nema sveta izvan pripovesti na osnovu koga bi se moglo sameriti pripovedačevo znanje i neznanje.
Pripovedač nam predočava sve što treba predočiti.
Nema sveta izvan pripovesti na osnovu koga bi se moglo sameriti pripovedačevo znanje i neznanje.
Pripovedač nam predočava sve što treba predočiti.
