Izlet

Objavljeno u časopisu „Priča“, decembar 2010, broj 13, godina IV

Dakle, Sima. Dakle, Sonja. Dakle, Princ.
Šta Sima? Šta Sonja? Šta Princ?
I Lena i Lazar, Vanja i Vlajko, Tamara i Todor.
Šta s njima?
Eto, društvance.
Skup. U subotnji suton. Za drvenim stolom, u dvorištu, pod lipom. U čelu, Sima. Desno mu Sonja. Do Sonje Vanja, do Vanje Lena, do Lene Lazar. Sleva – Todor, Tamara, Vlajko. Sučelice Simi – niko, mesto je zjapilo prazno. Da neko sedne nasuprot Simi, to se još nije desilo. Istina, praznina je izazivala. Vlajko bi, tu i tamo, bacio pogled ka upražnjenom mestu. Čak su ga i noge ponele u par navrata, da ga same vrate natrag.

Sticajem okolnosti

Objavljeno u časopisu Koraci broj 11-12 2010. godine

„Makni se!“
„Ko da se makne?!“
„Ti da se makneš!“
„Zašto ja da se maknem?!“
„Zato što je to moje mesto.“
„Po čemu je to tvoje mesto?“
„Po tome što ja tu stalno parkiram.“
„A, je li?!“
„Jeste.“
„A ako neću da se maknem?“
„Bogami ćeš da se makneš.“
„Ko će da me natera?“
„Ja ću da te nateram.“
„Baš da vidim i to čudo.“
„Videćeš ti trista čuda.“
Sve u svemu, počelo je kao srdačna komšijska konverzacija. Uz prisustvo publike, rasute po pločniku, polegle po prozorima. Publika je navijala za šorku. Ili nešto žešće. Ima sirota duša pravo na pokoje zrno zabave. Ko zbog toga može da je prekori? Ko ima pravo da joj to uskrati?

Delo

Delo stvara sopstveni svet. Inače nije delo. Može biti bilo šta drugo.
Može to biti tekst, pa i heprtekst, zašto da ne, zar da književnost zaostane za hiperlinkovima i hipermarketima, valja održati korak sa hiper vremenom.
Može to biti slagalica, ukrštenica, stilska ili tehnička vežba.
Može to biti provokacija.

Nepostojanost predmetnog sveta

Predmetni svet je sve promenljiviji. Stvari sve brže nastaju i sve brže nestaju. Davno su minula doba u kojima su generacije i generacije živele u makar sličnom okruženju, među koliko toliko sličnim predmetima, služeći se sličnim stvarima. Danas se već rađa u jednom, odrasta u drugom, probija kroz život u više puta izmenjenom, stari u ko zna kom predmetnom svetu. A naših života upokojene su, recimo, pisaća i šivaća mašina, pokopani gramofon, video-rekorder, magnetofon. Zauzvrat, podareni su nam kompjuter, plejer, mobilni telefon.

Džojsov promašaj

U Uliksu, Džojs pravi iscrpan popis jednog dablinskog dana, uključujući opažaje i misaone tokove junaka koje prati. Taj popis sređuje po ključu Odiseje i još nekoliko ključeva.
Smisao dela se tako ne nalazi u njemu samom, već negde izvan njega, što je već samo po sebi slabost.
Uliks nije roman. Uliks je katalog. U tome je Džojsov promašaj.

Pravo na neobaveštenost

Kljukaju nas, obasipaju, zasipaju, pretrpavaju, zatrpavaju informacijama.
Ne ostavljaju nam ni trena, da predahnemo, odahnemo, dođemo do daha. Da se priberemo, saberemo. Da promislimo i razmislimo.
Ne, nema zastanka. Mora se neprekidno biti u toku.

Waiting sucks

Waiting sucks poručuju nam na internetu. Pričekati par desetina sekundi da biste preuzeli sadržaj za kojim ste posegli, nesnosnog li, ponižavajućeg mučenja. Čemu odlaganje kada je sve na raspolaganju, sve na mreži, sve tu, na klik miša od vas?
Waiting sucks, poručuju nam odasvud. Sve se mora imati, sve mora biti odmah.
To više nije ubrzanje. To je pokušaj da se ukine, poništi, uništi vreme.