Slava je smrt

Snežana Čabarkapić me je u deset do deset obavestila da je stigla Magda Šišić. „Uvedite je tačno u deset.“

Ne, neću Magdi dati deset minuta početne prednosti. Znam tu igru – ko određuje vreme, određuje tok. Naučio sam ja mnoge igre, ne bih opstao u ovom poslu da nisam.

„Nisam sigurna da ću moći da je obuzdam. Prilično je nestrpljiva. I nasrtljiva.“

„Uzdam se u vas. Siguran sam da ste obuzdavali i veće zverke.“

Nasmejala se. Pohvala joj je godila. Nije bila prazno laskanje. Ako može da izađe na kraj s Burićem, može i sa članicom žirija.

Stigao je i deseti čas. Našli smo se oči u oči, Magda i ja, u prisustvu dremljivih dobitnika. Zelenokosa Magda je imala vrebajući pogled, trouglasto lice i borbeno držanje.

Velika inspektorska reforma

Kada bi me saslušavali, kazao bih da se zovem Novica Kazimirović, vlasnik istražiteljske agencije Skakač. Pre velike inspektorske reforme godinama zaposlen u policiji. Dodao bih da mi odlazak iz policije nije previše teško pao. Osobenjak sam. Nerado sarađujem, teško podnosim uplitanja, pravila, naloge, ograničenja. Najviše mi odgovara da svoj posao teram na sopstveni način i za vlastiti groš. I dalje radim za policiju iako više nisam u njoj. Šta bih drugo? Nemam drugog zanata kojim bih zarađivao za život.

Velika inspektorska reforma

Kada bi me saslušavali, kazao bih da se zovem Novica Kazimirović, vlasnik istražiteljske agencije Skakač. Pre velike inspektorske reforme godinama zaposlen u policiji. Dodao bih da mi odlazak iz policije nije previše teško pao. Osobenjak sam. Nerado sarađujem, teško podnosim uplitanja, pravila, naloge, ograničenja. Najviše mi odgovara da svoj posao teram na sopstveni način i za vlastiti groš. I dalje radim za policiju iako više nisam u njoj. Šta bih drugo? Nemam drugog zanata kojim bih zarađivao za život.

Istina, mogao sam da se prekvalifikujem. Recimo, u kelnera, ili bankara, ili stolara. Mogao sam da odem i u zubare. Plašili bi me se više nego kada sam bio u policiji. Mogao sam da postanem šta god mi padne na um. Bezbroj je raznoraznih kurseva. Otvaraju velike mogućnosti uz mala ulaganja. Bar tako kažu. Kažu i da su davno prohujala ona učmala vremena kada se jedno zanimanje sticalo za čitav život. I da se tržište rada menja iz časa u čas. Svako je dužan da se prilagođava njegovim zahtevima. Inače mu opstanka nema. Na delu je, od kolevke pa do groba, SOS: Sveobuhvatni Oblikovni Sistem.

Read more

Nedeljnik Mlin

Mlinova nagrada je nadživela nedeljnik po kome je dobila ime. Mlin se gasio na rate. Najpre se sveo na dvonedeljnik, pa spao na mesečnik. Zatim je ukinuto štampano izdanje, elektronsko je pošteđeno. Proređivali su se i smanjivali honorari, osipali se saradnici, kresano je uredništvo. Kada se stiglo dotle da je glavni urednik, sopstvenim tekstovima, punio više od polovine broja, eutanazija je bila neminovna. Mlin je podelio sudbinu ostalih listova istog vlasnika. Ulagač se izvlačio iz medijskog biznisa. Prodavao ga je parče po parče. Zapravo, prodavao je parče po parče poslovnog prostora, skupa sa upotrebljivom opremom, a očišćenog od nikom nepotrebnih novinara i spoljnih saradnika, bili su izlišan trošak. U poslovnom žargonu, zvalo se to dezinfekcija.

Nagrada Zlatna ribica

 „Jesam li ti rekla da se prijaviš!“ radovala se Natalija Netrepko. Umela je da se raduje. Ja, međutim…

Nadopunjavala me je. Sa njom sam bio više od sebe. Bez nje manje nego što bih mogao biti.

Obaveštenje o nagradi je pristiglo poštom u metalno sanduče u prizemlju. Bilo je navedeno gde i kada da se javim.

Plaše me obaveštenja. Plaše me pozivi.

„Šta da poželim?“ upitao sam, srećni dobitnik u nagradnoj igri Zlatna ribica.

Nagrade i zagrade

Ta važna vest zahteva da bacimo makar ovlašan pogled na jednu književnu nagradu. Onu Mlinovu.

Mlinova nagrada je nadživela nedeljnik po kome je dobila ime. Mlin se gasio na rate. Najpre se sveo na dvonedeljnik, pa spao na mesečnik. Zatim je ukinuto štampano izdanje, elektronsko je pošteđeno. Proređivali su se i smanjivali honorari, osipali se saradnici, kresano je uredništvo. Kada se stiglo dotle da je glavni urednik, sopstvenim tekstovima, punio više od polovine broja, eutanazija je bila neminovna. Mlin je podelio sudbinu ostalih listova istog vlasnika. Ulagač se izvlačio iz medijskog biznisa. Prodavao ga je parče po parče. Zapravo, prodavao je parče po parče poslovnog prostora, skupa sa upotrebljivom opremom, a očišćenog od nikom potrebnih novinara i spoljnih saradnika, bili su izlišan trošak. U poslovnom žargonu, zvalo se to dezinfekcija.

U Zamku znanja

Ekselens je bio nalik kakvom srednjovekovnom zamku. Opasivao ga je šanac s vodom i pokretnim mostom. Zamak znanja, pisalo je na ulazu.

Zveknuo sam alkom o drvena vrata na kojima je, krupnim kitnjastim slovima, bilo ispisano ime Spiridona Antića i, sitnijim, jednostavnijim, ime njegovog pomoćnika Slaviše Garića.

Ušao sam ne sačekavši odgovor. Vrata su bila masivna, trebalo je napora da se pokrenu. Prostorija je bila ovalna, pećinski neravnih kamenih zidova.

Pročitajte više...

Traži se soliter – video

 

O romanu Sotona u soliteru razgovarali: Laura Barna, Danica Vukićević i autor. 

Kuća kralja Petra I Četvrtak, 14. decembar 2023.

Тражи ce солитер

Градска општина Савски венац 

Кућа краља Петра I 

УГ „Организација"

позивају Bac на књижевно вече

Тражи ce солитер

y склопу 

Пројекта ИСИДОРА НАС СЛУША

Учествују:

ДЕЈАН СИМОНОВИЋ, писац ДАНИЦА ВУКИЋЕВИЋ, књижевница и уредница

ЛАУРА БАРНА, ауторка пројекта

□

четвртак, 14. децембар 2023. године

y 19 часова Кућа краља Петра I, Сењак

Васе Пелагића 40

Kako pocepati stvarnost

Odglavinjao sam u pepeljasto, nakiselo predvečerje. Smucao sam se sporednim, vijugavim uličicama, ono najbolje je uvek zavučeno.
U prethodnom životu sam se tek prebacivao s mesta na mesto. Proždirao prostor koji nisam mogao da poništim. Prostor je sada poprimio zapanjujuću gustinu, ali me nije ni pritiskao, ni stešnjavao.
Našao sam se u uličici gotovo istovetnih dvospratnih dvorišnih kuća. Ni sirotinjskih, ni raskošnih. Žive li u njima istovetni dvorišno-dvospratni ljudi?
Pažnju mi je privukla tabla na jednoj kapiji. Svetlucala je zelenkastom svetlošću. Šta bi to moglo biti? Priđoh da pogledam.
Najavljivala je predavanje, naslovljeno sa: Kako pocepati stvarnost?
Bilo je navedeno i ime predavača. Pažnja mi je kliznula preko tog imena, nije mi ništa značilo.
Slabo sam pamtio imena. Bila su nevažna, prilepljena tuđom namerom, ne izabrana voljom onih na koje se odnose. Pod tim i tim imenom, kaže se. I to je zaista pod. Ime se nosi, kao i svaki drugi teret.
Pocepati stvarnost? Šta li mu je pa to? Mogao bih da svratim kada me je put već naneo. Baš da vidim šta ću čuti. Nisam u ljubavi sa stvarnošću. Olabavio bih njen stisak kada već ne mogu da je satrem.
Stigao sam u pravi čas, tik pred naznačeni početak.
Pritisnuo sam zvono na ulazu. Na kapiji je bljesnuo ljubičasti natpis: Kroči, ne oklevaj!

Pročitajte više...

Odlomak iz romana

Dejan Simonović

Sotona u soliteru

Otac i ćerka

Očev pogled je bio zažagren. Goreo je od nestrpljenja. Volim kada je takav.

„Dakle, tako? Dakle, tako? To je to?“

Privukao je Melanijin roman. Zatim Strahinjin. Stavio ih je jedan preko drugog. Pa prekrio šakom kao da bi da ih sačuva od nekog ko bi pokušao da mu ih oduzme. Pa ponovo razdvojio.

Zagledao se u naslovne strane. Na naslovnoj strani Melanijog romana bio je sveštenik bez lica, u mantiji, sa bičem u ruci. Na naslovnoj strani Vaskrsenja Lazarevog bile su muške šake, sklopljene u molitvi.

Otvorio je, na preskok, nekoliko strana i jedne i druge knjige. Pokreti su mu još uvek bili sigurni.

„Ti si ovo čitala?“

Klimnula sam.

„I, šta kažeš, ima li tu nekakvog traga?“

Traga? Možda i ima. Za sobom ostavljaš tragove, to je neizbežno. Kuda vode? Šta otkrivaju? I ja sam ostavljala tragove iako mi to nije bilo drago. Na sreću, nisu nikog zanimali.

U balonu

Zašto balon plovi nad gradom?

Kakvu poruku nosi?
Ko upravlja balonom?
O zanosu, vijuganju, marširanju.
O dverima zanata.

Privlače me dugmad koje Kuzma pritiska, mame poluge koje pokreće. Rado bih da se i sam pozabavim tom dugmadi, tim polugama.

Moja želja nije nasrtljiva, ali prožima kabinu.

„Pa dobro“, kazao je Kuzma. „Pa dobro.“

Već nekoliko dana je neuobičajeno, gotovo narogušeno ćutljiv. Izostala su predavanja. Zar je kazao sve što je imao da kaže?

„Nema žurbe. Doći će i tvoj red. Danas upravljam ja, sutra upravljaš ti. Prekosutra upravlja ko zna ko. Čemu nestrpljenje?“

Oglasio se Kuzmin mobilni. Okončavši razgovor, zadovoljno je utonuo u sebe. Pa izronio, preobražen.

Žacnula me je zavist.

Read more

Sertifikovana isterivačica Semiramida

Ko je i kako postupa sertifikovana isterivačica Semiramida?

Čitajte o tome u romanu rapsodiji Sotona u soliteru.

Semiramidin sajt se ne hvališe i ne zastrašuje. Ukazuje na simptome zaposednutosti, na vrste demona i demončića i njihove osobenosti. Tu je i pregled osnovnih isterivačkih postupaka. Sve u svemu, ne deluje prevarantski. Bar ne na prvi pogled. Hoće li izdržati drugi, treći?

Zasad ne budi sumnju. Ha, ne budi, kao da je sumnja nekakva uspavana lepotica. Možda i jeste.

Prolazim kroz biografiju isterivačice. Upadljivo je odsustvo Semiramidine fotografije. Odobravam to odsustvo – slikom se ubedljivije laže nego rečima.

Semiramida je završila demonološke studije na Visokoj školi za pravoslavnu demonologiju u Krasnojarsku. Prošla je obuku isterivanja demona kojom je rukovodio otac Arhibaščev, vodeći demonolog Rusije i jedan od najistaknutijih demonologa pravoslavnog i čitavog hrišćanskog sveta. Po završenoj obuci, stekla je sertifikat isterivačice prvog reda koji joj daje pravo da samostalno obavlja sve obrede isterivanja.

Pozivam navedeni broj.

Više na: http://www.razvigor.rs/sertifikovana-isterivacica-semiramida/

Širi izbor za nagradu "Dušan Vasiljev"

Poznat širi izbor naslova za nagradu "Dušan Vasiljev"

KIKINDA - Žiri za dodelu Nagrade "Dušan Vasiljev“ doneo je odluku o širem izboru naslova za tu Nagradu, koju grad Kikinda tradicionalno dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom jeziku.

Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova, žiri u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik i Đorđe Pisarev, član izabrao je 19 naslova za širi izbor, dok će 22. marta objaviti i uži izbor od tri naslova, kako bi na kraju proglasio najbolju knjigu objavljenu u 2022. godini.

Šta je Sotona u soliteru?

Dejan Simonović

Sotona u soliteru

roman rapsodija

Satirični prikaz književnog, medijskog i društvenog života.

Priča o:

Pretvaranju, laži, maskama, ulogama, spletkama.

Borbi za položaje i moć.

Петнаест књига у ужем избору за Виталову награду

Награда „Златни сунцокрет“ за књигу године, позната у јавности као Виталова награда, додељује се двадесет и шести пут.

Жири Награде „Златни сунцокрет“, у саставу Драган Бабић, Драган Јовановић Данилов и Владимир Гвозден (председник), након разматрања пристиглих наслова на седници одржаној 9. јануара 2023. сачинио је ужи избор од петнаест кандидата за награду. У жанру романа кандидати су Горан Бабић, Видно поље (Лагуна), Бојан Васић, Властелинства (Трећи трг и Сребрно дрво), Даница Вукићевић, Унутрашње море (Нојзац), Ана Марија Грбић, Мртви на додир (Геопоетика), Ивана Димић, Из мртвог угла (Лагуна), Владимир Кецмановић, Кад ђаволи полете (Лагуна), Владимир Копицл, Паклена путарина (Лагуна), Предраг Марковић, Земунска књига мртвих (Соларис), Далибор Пејчић, Месечари (Геопоетика), Дејан Симоновић, Сотона у солитеру (Оксиморон), Слободан Тишма, Живот песника: political nigredo (Нојзац), Маријана Чанак, Клара, Клариса (Bulevar Books).

Isterivanje

Što se Ninočke tiče, Sotona u soliteru egzorciran u prvom krugu, da ne sablažnjava žirantske dušice.

Pravilno, dame i gospodo. Pravilno drugarice i drugovi. Pravilno.

Nečastivim silama treba stati na put.

Da li je obred izveo beli mag Velizar Vračarević?

Ili ja zloduha izgnala sertifiovana isterivačica Semiramida?

Sezona lova na nagrade

Tradicionalno, početkom godine se otvara sezona lova na nagrade.

Čisto da podsetim da je po tom pitanju i Sotona u soliteru dao svoj doprinos.

Pročitajte kako:

Bio je to posuvraćeni ponedeljak. Prišunjao se podmuklo, skriven iza nedelje.

Prostoriju je ispunio zujeći novinarski roj.

Iščekivalo se... Jeste, iščekivalo se.

Nikako da se zbude. Sto je, tvrdoglavo, zvrjao prazan.

Razdraženost je rasla.

„Šta tamo kuvaju?!“ uzviknuo je neko.

Uzvik je povukao uzvike.

 „Šta tamo muvaju?!“

„Da im grunemo?!“

„Da jurnemo, nego šta!“

Niko ni makac.

Za stolom, pusto.

„Ne, još nije. Ne, još ne“, radili su telefoni.

„Da nije neko pandrknuo?“, zašušketao je šapat.

Pandrknuo? Jeste, pandrknuo. Zakazala čuka.

"Сотона у солитеру" у најужем избору за награду „Стеван Пешић“

 На Другој седници Жирија за доделу награде „Стеван Пешић“ (Зоран Ђерић,председник; Зденка Валент Белић и Владимир Гвозден, чланови), која је одржана уНовом Саду, у петак, 25. новембра 2022. године, у најужи избор за награду сууврштене следеће књиге:

1. Горан Петровић, Папир са воденим знаком, (роман), Лагуна, Београд 2022.

2. Горан Бабић, Видно поље (проза), Лагуна, Београд 2022.

3. Дејан Симоновић, Сотона у солитеру, (роман), Оксиморон, Београд 2022.

4. Јулиа Капорњаи, Панацеја, (песме), КОВ, Вршац 2021.

5. Радован Влаховић, Да се путеви небески између нас не затраве (новозенитистички триптих: Шта тражи Бекет у мом кревету?, Соба што ноћу светли, Ја ћу се вратити), Банатски културни центар, Ново Милошево, 2022.

Књижевну награду „Стеван Пешић“, од 1996. године додељује Градска библиотеке у Новом Саду и Савет Месне заједнице Ковиљ.

Извор: Градске инфо

O Sotoni u soliteru u SKD-u

 O Sotoni u soliteru razgovarali Mirjana Mitrović i Dejan Simonović.

U Srpskom književnom društvu, 4. oktobra 2022. godine.

Video:

i audio:

https://www.mixcloud.com/Oksimoron/sotona-u-soliteru-razgovor-u-skd-u