Јаблан не допушта да га убаце у машину бриге, то никако. Самлеће те, да ништа од тебе не остане. Када једном у то упаднеш, нема ти спаса. Бригама нема краја. Увек ћеш пронаћи зашто да бринеш. Што је најгоре, машина ради упразно. Троши те без икаквог корисног учинка.
И Јагода је покушала да му наметне бригу. И
била је силно озлојеђена што јој то није успевало.
„Брига тебе“, пребацивала му је.
И отац је јако бринуо. Бринула је и мајка.
Веома су се поносили својом брижножћу. Истицали су је као посебну заслугу, као
изузетну врлину. И са презиром гледали на оне који су у бризи заостајали. Такве
су ниподаштавали. Обележавали су их жигом неозбиљности. Безбрижност се није
опраштала. Никоме. Понајмање Јаблану.
Тика је
пуцао од поноса. Обиље обавештења, претпоставки, закључака. Какав је улов
истресао, мало ко то може.
Јаблан му
није удовољио пажњом која упија. Оставши без потврде, Тихомир се озловољио.
Неки људи не умеју да цене бисер који пред њих бацаш.
Келнер је
сабрао, шта се појело, шта попило. Револвер је шкљоцнуо.
„Паре или
живот!“, дрекнуо је.
„Опалим
те парама, разбојниче!“
Тика је,
оштрим ударцем, избио келнеру револвер из руке. Урадио је то без уобичајеног
задовољства. Јабланко посранко ни ову цаку неће умети да цени како доликује. А
по њој је „Акапулко“ био чувен међу зналцима, бар колико и по храни.
Растали
су се хладно.
Из романа Приказа
