Zaklon - šesto poglavlje

6.

Iz beležnice doktora Nenada Novakovića

Ki, ki, ki, sitno, meketavo, seckavo. Samo se ti kliberi.
Motorna testera. Struže.
Trebalo je drugačije sa Tutumračicom. Ne da se onako oduzmem. Činjenica, bio sam zatečen. Nisam predvideo. A ja kad sam zatečen, od mene nema ništa. Oduzmem se. Ukočim. Ni da mrdnem. Samo se zablenem. Takva mi je priroda, preživarska. Sve moram da prežvaćem. Dok ja svarim događaj, dok ga smestim gde spada, dok smislim šta treba da uradim, kako da se postavim, dok sve to obavim, piši propalo. Više i nema šta da se uradi. Prošao je pravi trenutak.
Moram nešto da uradim po pitanju svog preživarstva, ovako više ne ide. Dokusuriće me događaji, koji me zaskaču, pretiču.
Zašto sam bio zatečen? Zašto nisam predvideo? Zašto nisam uzeo u obzir tu sasvim realnu mogućnost? Tako nešto se, a pre, a kasnije, moralo desiti. Čudo da se nije dosad desilo. Kako to da nisam imao pripremljen odgovor? Pa da ga samo izvučem iz rukava kad zatreba?
Nedopustiva neopreznost. Uvek treba biti spreman na najgore. Ako si pripravan na najgore, sve drugo će ti lakše pasti.
Tutumačici je trebalo da odmah utuvim u glavu ko je ko. Trebalo je da joj očitam bukvicu. Da joj, marš napolje, pokažem vrata. Da joj, zbog spletkarenja, zabranim da se više ikada pojavi u mojoj ordinaciji. Zašto lekar ne bi imao pravo da bira pacijente?
Ma šta ordinacija, malo je to, trebalo je da joj zabranim pristup u dom zdravlja. Ma šta dom zdravlja, malo je to. Trebalo je, jednom zasvagda, isteram iz svih zdravstvenih ustanova. Ima onih koji ne zaslužuju da ih lečiš. Što bi to svakom bilo dato? Na tanjiru. Izvoli, posluži se.
Ne, ipak je pametnije što sam se pritajio. Za slučaj da je Tutumračica lažna pacijentkinja, poslata odozgo. Da me razoktrije, da me raozbliči. Ako je tako, malo su se prevarili. Naleteli su na većeg lukavca nego što su se nadali. Pravim se glupljim nego što jesam. Uspavljivanje, zavaravanje protivnika. Pitanje taktike.

Pročitajte