недеља, 6. децембар 2009.

Snimak

Odradio sam svoje za taj dan. Zapravo, ponadao sam se da jesam. Ispostavilo se da nije bilo tako. I šta sad vredi da pominjem blago prolećno popodne, koje je pozivalo da zagnjurim u njega? Ništa. Mojim životom upravljaju drugi. Rob sam koga drže na kratkom lancu. Mogu da me cimnu u svakom trenutku. Prokleti bili.
Bio sam na terasi. Kada je lep dan, volim posle ručka da sednem na terasu. Ne radim ništa posebno. Blenem u rastresite, paperjaste oblačiće, koji tu i tamo vise po nebu. Slušam zvuke ulice. I osećam kako u meni narasta neka bezrazložna milina.
Trgao me je mobilni, proklet bio. Hiljadu puta sam se zakleo da ne odgovaram na pozive s posla. I, razume se, prekršio sam zakletvu onolilko puta koliko sam je dao. To je jače od mene. Kada me traže, moram da se odazovem. Ne umem drugačije.
To što zovu sa posla je već po sebi bilo dovoljno loše. To što je na vezi bio lično Broj Jedan, to je bilo i više nego veoma loše. To je značilo da su nastupile Posebne okolnosti. U takvim okolnostima Broj Jedan sam izdaje sve naloge. Da posle ne bi bilo vađenja šta je ko kome rekao, a šta ko razumeo, šta je ko preneo, a šta nije.
„Sedi kući. Nigde ne mrdaj. Budi u pripravnosti. Dok ne doletimo po tebe.“
Nije to čak morao ni da kaže. I bez toga sam znao šta me čeka.
Pre neku noć sanjao sam kako sam uzjahao Broja Jedan. Šibao sam ga i mamuzao da sve prašti. Onako svojski. Broj Jedan je njištao i trčao sve u šesnaest. Mnogo lep san. Bilo mi je strašno krivo kad sam se probudio. A taman sam hteo da ga nateram da preskoči jednu poširoku jarugu. Ah, pusti snovi.
Biti u pripravnosti značilo je dreždati celo popodne, možda celo veče, čak celu noć. Dok ne pozovu. A onda navrat nanos odjuriti na mesto zbivanja.
Ima onih koji umeju da čekaju. Momak sa rasvetom je, recimo, pravi umetnik u čekanju. Taj lepo rasporedi čekanje i druge stvari kojima se usput bavi. Ja ne umem. Mene čekanje celog obuzme. Prosto me proždere. Kao na iglama sam. Vrzmam se tamo i ovamo, i uopšte ne znam šta da započem sa sobom. Ispred mene se isprečilo ono što tek treba da se dogodi. Ne mogu ničemu da se posvetim dok ne pređem preko toga. Sav sam se usmerio na to što treba preturiti preko glave. Nisam nizašta. Osim da čekam da to što pre dođe i što pre prođe.
Pročitajte