Zaklon - četvrto poglavlje

4.

Iz beležnice doktora Nenada Novakovića.

Opa cupa, opa cupa, bolest na vrata lupa.
Opa cupa, opa cupa, doktor u delo stupa.
Izvol’te, doktorska radnja radi.
Molim, sledeći!
Bez guranja i samo po redu.
To nagrće, nasrće, naleće. Nema nade zaustaviti.
Jedan šmrca, drugi kija, treći kašlje.
Jednog boli ovde, drugog štreca onde,
trećeg probada svugde, četvrti ne može da diše.
Jedan se sav osuo, drugi se čitav prosuo.
Jednog muči stomak, drugom srce ne da mira.
Ovome pristisak skočio do neba, onome se vuče po zemlji.
Ovaj ne može da spava, onome puca glava.
Ovaj izgore od vatre, onaj polude od nervoze.
Jedni bi da se dočepaju bolovanja,
drugi papira da su u ispravnom stanju.
Molim lepo, stojimo vam na usluzi.
Samo izvol’te, doktorska radnja radi.
Preduzimam sve neophodne istražne radnje.
Ispitujem svedoke-žrtve.
Koje simptome imate da prijavite?
Protiv čega se vi žalite?
A šta vama smeta?
Sprovodim pretrage.
Zavirujem u grlo, prisluškujem i osluškujem.
Kuckam tamo i ovamo, spreda i otpozadi, gnječim i opipavam.
Boli? A ovde?
Bez brige, staćemo mi već tome na put. Pronaći ćemo, privesti i pravedno kazniti počinioca. Taj se već verovatno nalazi u vašem policijskom dosijeu. U redu, u redu, vašem zdravstvenom kartonu, ako vam je tako lakše. Povratnik, po svoj prilici.
Zatim odlaze. Posle se vraćaju. Poneki zauvek nestanu. Jedni su promenili adresu, drugi su promenili svet. U oba slučaju izašli su iz okvira moje nadležnosti.
Opa cupa, opa cupa, bolest na vrata lupa.
Opa cupa, opa cupa, doktor u delo stupa.
Izvol’te, izvolte, doktorska radnja radi.
Samo bez ustezanja.
Pročitajte