Zaklon - treće poglavlje

3.

Nije na staklenim vratima, tamo gde obično lepe smrtovnice zaposlenih, kakvu je samo pometnju u njemu izazvala prva na koju je naleteo kao dete, stajalo obaveštenje da internista Nenad Novaković više ne radi u domu zdravlja, niti je istaknuto upozorenje pacijentima da se pripaze dotičnog varalice, niti je obznanjeno da je pomenutom varalici zabranjen pristup.

Umesto toga, na ulazu ga je sačekao plakat, posvećen svetskom danu prostate, taj dan je potpuno smetnuo s uma. Tačnije svetskom danu borbe protiv bolesti prostate, sa naglaskom na kancer. Sa plakata se smešio vedri muškarac u poznim srednjim godinama. Muškarac je šetao septembarski raskošnom šumom ruku pod ruku sa ljupkom, elegantnom ženom, koja se topila od miline. „Ja se ne dam, a vi?“, poručivao je muškarac sa plakata.

Tekst sa strane je „gospodu u najboljim godinama“ pozivao na redovne preglede, da ih bolest ne iznenadi. Da ostanu tip-top.

Nenad se našao u čudu otkako su organi i bolesti, jedno za drugim, dobijali svoje dane, kada ispune godinu, preći će se na prepodnova, popodneva i večeri, pa na sate, od devet do deset borimo se protiv upale pluća, od deset do jedanaest protiv visokog pritiska, od jedanaest do dvanaest protiv raka debelog creva, od dvanaest do jedan protiv gojaznosti, od jedan do dva protiv anoreksije, od dva do tri protiv šizofrenije, od tri do četiri protiv ostipacije, od četiri do pet protiv dijareje, od šet do šest protiv depresije, nikako nije mogao da razume mozgove koji smišljaju takve budalaštine.

Svaki dan je podrazumevao određene akcije. U domu zdravlja je, pisalo je na papiru pored plakata, specijalno za ovaj dan, organizovano savetovalište gde će svi koji dođu moći da se iz prve ruke upoznaju sa bolestima prostate, simptomima koji ih prate i načinom lečenja. Savetovalište će raditi tokom čitavog dana, na odeljenju interne medicine.

Naravno da mu je to pomenuto. Samo što ga je Tutumračica potpuno smela. Bilo mu je pomalo i krivo što nije uvršten među savetnike, zašto su ga preskočili, po čemu je on gori od onih koji su uvršteni u ekipu? Recimo od Katićke? Nema ništa protiv Katćke ali je opet nekako logičnije da muškarac o prostati razgovara sa drugim muškarcem nego sa ženom. Biće otvoreniji, poverljviji, u istom su čamcu, ista im pretnja visi nad glavom. Ne gura se Nenad da u svakoj čorbi bude mirođija, daleko od toga, ali ipak... Jeste sve to jedna velika budalaština, ali nije u redu da ga zaobiđu.

Ne, nisu ga zadržali ni na ulazu. Nisu ga uputili da se smesta javi Gavranu. Žena sa informacija mu je kratko klimnula glavom iz svog staklenog kaveza,, kao što to uvek čini. Nisu se za njim začule ni rugalice, kakvim ga je Braca svojevremeno izluđivao. Nele – krele, Neša – noša, Šonjara – klonjara, Neša – peša, kunjalo – kenjalo, Nešonja – blesonja, daj mu šuške posred njuške. Vikao je za njim da se sve ori. Uz onaj svoj sitan, meketavi smeh. Nije po zidovima bilo ni crteža nazovi doktora koji, bauljajući, traži dijagnozu i terapiju po podu, kakav je video u nekim novinama, bila je to ilustracija teksta koji je podrobno, nadugačko i naširoko, raspredao o lekarskim greškama. Sudeći po novinama, lekari ništa drugo i ne rade, osim što brljaju, i otimaju lovu od sirotih pacijenata, prinuđenih da ih podmićuju.

Ne, nisu ga čekali ni pajkani, da ga privedu, kao što su pre par godina priveli izvesnu koleginicu, u bajbok pravo iz ordinacije.

Nije bilo ničeg od toga. Ali se zato u čekaonici tiskalo daleko više muškaraca nego obično, što joj je dalo nešto od predvorja sportske dvorane. Inače bi žene preovlađivale. Dolazile su na preglede rađe i češće. Da li su bile naporniji pacijenti od muških? Ne bi mogao da kaže. Naporni su mu bili i oni i one, možda na nešto drugačiji način. Iako mu se nekako činilo da mu muškarac ne bi priredio ono što mu je priredila Tutumračica. O, otišao bi taj i kod drugog, i kod trećeg, i kod desetog, ako treba, da ga proveri, ali se ne bi vratio likujući, da mu zagnjuri glavu u govna. A možda i bi.

Pročitajte