„Светлост нашу насушну дај нам данас. Покрени нам уређаје наше. Скувај нам храну, загреј воду“, уздизали су се гласови, нескладно али дирљиво.
Минуо сам локал декоратера душе. Бави ли се тај и тапацирунгом? Нисам проверио.
„Да ли би време стало ако би се покварили сви часовници?“ питам га.
„Време не може да стане.“
„Могу ли да купим време које ми зарађивање за живот краде?“
„Време не може да се купи, време не може да се прода“, запевао је Чвркнути часовничар.
Станови: цеви, жице, каблови.
Споља:
сплет цеви, жица, каблова, трафоа, далековода, електрана, топлана, погона за
прераду воде, и чега све не.
Изнад
земље: предајници, сателити...
Било
је то љуспасто јутро.
Светло
је свисло.
Вода
за кафу није проврила.
Sećamo se priče o Diogenu, onom iz bureta, i Aleksandru Velikom.
„Šta mogu da učinim za tebe?“ pitao je
moćnik Diogena koji je dremao na suncu.
„Skloni mi se sa sunca“, odgovorio je
Diogen.
Ova priča ima nekoliko veoma važnih
poenti.
Poenta prva: moćnici zaklanjaju sunce.
Mnogo se nagađa, lobira, kandiduje i samokandiduje, lovi u mutnom.
A najviše se stvara pometnja.
Jasno je ko je stvara, jasno je i
zašto.
Dame i gospodo, građanke i građani,
drugarice i drugovi, sestre i braćo, ma na kom delu ideološkog spektra bili, ne
nasedajte na udbaške fazone i fore.
Studentska lista će se znati onda kada
bude objavljena na zvaničnim profilima studenata u blokadi. I to će biti to.
Sve ostalo zanemarite.
Ne terajte vodu na režimsku vodenicu.
Кораци 4-6, 2025. година
Онлајн на: https://koraci.net/
Садржај
МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ
Драган Јовановић Данилов: Шта је све у мраку?
Дејан Симоновић: У правом тренутку
Борис Јовановић Кастел: Потисак
Мирољуб Тодоровић: Леден шмек