Pozvao Bog Serimira da položi račune.
Serimiru hladno oko srca ali se božija ne
odbija.
„Pozvao me Bog da se nešto važno posavetuje sa
mnom“, poverio se Negrišorcu. „Nego, ti gledaj da mi neko u mom odsustvu ne
drpi neko mesto. Znaš kakav je naš svet. Ojade te, čim im okreneš leđa.“
Dočekao Bog Serimira nalakćen na oblak. Prelistava delovodnik greha i sve ufće.
„Grešan si, Serimire, mnogo si grešan. Zgrnuo
si svu silu zemaljskog blaga i položaja.“
„Opanjkali me zavidljivci, Gospode. „Hoće da puknu od muke, takav je naš
svet.“
„Opanjkali?
Misliš ja ne znam šta se tamo dole radi?“ strogo će Bog.
„Tanam
posle, Bože. Daleko od mene bilo.“
„Šta da radim s tobom, Serimire?“
„Možda sam se ti i tamo pomalo spomogao“,
prestravio se Serimir. „Uzdam se u tvoju milost.“
„Eh, milost, svi bi da me izvaćare na milost.
Umem ja da budem i bog gneva.“
„U tvoju slavu pevam Gospode.“
„Meni kadiš a ti se vajdiš. Veliki je greh
sastavljati rđave stihove.“
„Mogao bih i deset odsto da ti ponudim.“
„Deset?...“
„Deset odsto od prihoda.“
Natuštio se Bog, zadrhtao Serimir.
„Dobro dvadeset. Više ne mogu, kunem ti se
bogom. Još dvadeset već dajem zna se kome. Treba i meni nešto da ostane.“
Bog prezrivo odmahnu rukom.
„Odoh sada, Serimire, da se sa svojim anđelima
posavetujem šta sa tobom da činimo. A ti sačekaj tu, biće ti javljeno.“
Ode Bog, ostade Serimir kao na žeravici.
Nedugo zatim pojavi se anđeo Gabrijel.
„Tvoja sudbina je odlučena, Serimire. Oduzimaju
ti se sva priznanja i svi položaji.“
Serimir ublede pa zavapi.
„Bolje mi uzmite život nego priznanja i položaje!“
„Takva je božja volja.“
„Bože, Bože, zašto si me ostavio!“
„Ne cmizdri, Serimire“, odbrusi anđeo
Gabrijel.
„Ako je tako mogu ja i konkurentskoj firmi da
se obratim. Kod njih nema cifranja. Videćeš ti još svoga boga, Bože!“ dreknu
Serimir ljutito. Obrte se i krenu.
