Unutrašnji glas

Postoji unutrašnji glas koji piscu kaže da li je pogodio ili promašio.

Taj glas ne greši, samo je njemu pisac obavezan.

Sve ostalo je tandara-broć.

Sudbina knjige u tzv. književnom žiotu zavisi od mnogo faktora: preovlađujućih poetičkih, politikih i ideoloških obrazaca. Strukture književne moći. Interesnih grupa i pojedinaca. Prijemčivosti ili slepila onih koji o knjigama govore, pišu i sude. Spremnosti drmatora književne scene da se za knjigu zauzmu. Naklonosti i nenaklonosti, raspoloženja, čak hira pojedinih uticajnih osoba. Medijske prohodnosti. Lobističkih aktivnosti autora...

Potreba za priznanjem

Monstrum. Proždire čoveka.

Čini ga robom tuđih sudova.

Žiri na žaru

Iz književne kuhinje

Specijalitet kuće:

Žiri na žaru.

Književni zabavnik

Slobodni ljudi u slobodnoj zemlji

Nema slobodnih ljudi u neslobodnoj zemlji.

Niti ima slobodne zemlje bez slobodnih ljudi.

Lična sloboda i sloboda države su nerazdvojive.

Humora mi dajte

Puzavi realizam?

Nemušti naturalizam?

Feljtonistički anegdotizam?

Projektni budalizam?

Tematski trendizam?

Pompezni patetizam?

Naricajući jadikovizam?

Sluzavi sentimentalizam?

Užegli identizam?

Musavi misticizam?

Ne, hvala.

Humora mi dajte.

Kreketala

 Mala bara mnogo kreketala.

(Književni zabavnik)

Egomanijaci

Ima li ičeg nesnosnijeg od nametljivih egomanijaka, ubeđenih da ste obavezni da svoje vreme, energiju i pažnju traćite na njihovu posve izuzetnu, nadasve dragocenu osobu?

Poricanje moderne

U Srbiji se udarnički radi na poricanju moderne i poništavanju njenih tekovina.

U kulturi to prerasta u pustošenje.

Zatiranje moderne se odvija uporedo sa razgradnjom i refeudalizacijom države i društva, stravičnim imovinskim i društvenim raslojavanjem, razbojničkom otimačinom i autoritarnom vladavinom.

To je sve deo istog samouništavajućeg procesa.

Sezona lova na književne nagrade

Otvorena je sezona lova na književne nagrade. Pa ko šta ulovi.

Srećno nagradolovcima!

(Književni zabavnik)

Ni dobitnika nagrade, ni predsednika Mlinovog žirija

Ove godine je završnica Mlinove nagrade donela iznenađujući obrt. Ostali smo bez dobitnika. I ne samo da smo ostali bez dobitnika, već smo ostali i bez predsednika žirija. Bar tako trenutno stoje stvari.
Umesto imena dobitnika, pročitano nam je šturo saopštenje da se dodela nagrade odlaže jer predsednik žirija Spiridon Antić nije mogao da prisustvuje završnom sastanku a bez njega nijedan roman nije imao potrebnu većinu.
Nije nam rečeno zašto Antića nema. Ni šta mu se dogodilo, ni gde je, ni u kakvom stanju. Ni da li očekuju da se uskoro pojavi.
Kao što smo već pisali, mrtva trka se vodila između romana Crkni Melanije Preradović i Vaskrsenja Lazarevog Strahinje Milidragovića. Smatralo se da Melanijin roman ima dva sigurna glasa, one Magde Šišić i Zaharija Krstimirovića, a da Strahinja sa izvesnošću računa na glasove Luke Torkića i Pelikana Purivatrića. Predsednikov glas je trebalo da presudi. Taj glas je izostao.