Јарослава из дрвене кутије вади домине. Стрелицама не гађа, сакрио сам комплет пикада. Нисам имао срца да га бацим, ни прилике да га неком поклоним.
„Играмо у живот.“
Изгубио сам.
„Убићеш ме.“
„Свакако, али не одмах.“
У цевима клокоће вода. Шта ли ради Водена вила?
Неко нешто помера на спрату изнад.
Напољу кидише киша.
