Transkript razgovora tzv. direktora tzv. policije Vasiljevića i tzv. predsednika Republike.
VASILJEVIĆ (sa oklevanjem, cepteći od
straha): Dobar dan, predsedniče. Da vas nisam uznemirio?
TZV. PREDSEDNIK (nabusito): Lani šta
imaš, Vasiljeviću.
VASILJEVIĆ: Želeo bih da vas pitam
koliko je učesnika bilo na komemoraciji u Novom Sadu. Mi smo nešto brojali ali
me strah da negde ne pogrešimo.
TZV. PREDSEDNIK: Kakva komemoracija?!
Haluciniraš, Vasiljevću. Nije bilo nikakve komemoracije u Novom Sadu.
VASILJEVIĆ (prestravljeno): Hteo sam da kažem na terorističkom skupu.
TZV. PREDSEDNIK: Tako i reci. Dokle ću
da te učim da se pravilno izražavaš. Koliko je bilo naših na našem skupu u
Novom Sadu?
VASILJEVIĆ: Bilo ih je 46.500, skupa s
Pakistancima i...
TZV. PREDSEDNIK: Zabranjujem ti da
praviš diskriminaciju po nacionalnoj pripadnosti. Sve su to naši ljudi.
Njihovih je, dakle, bilo manje nego naših.
VASILJEVIĆ: Drugačije i nije moglo
biti.
TZV. PREDSEDNIK: Uvrh glave 39.000. Ni
upola toliko ali ajde da im učinim. Da ne kažu da sam sitničav. Ja sam
velikodušan čovek.
VASILJEVIĆ: Vi ste najvelikodušnija
osoba na planeti.
TZV. PREDSEDNIK: Naravno da jesam. Ko
bi te drugi držao na tom mestu.
VASILJEVIĆ: Na čemu vam najdublje
zahvaljujem.
TZV. PREDSEDNIK: I treba da mi
zahvaljuješ. Nisam zadovoljan tvojim učinkom, Vasiljeviću. Jesam li ti naredio
da se Novi Sad hermetički zatvori tako da ni muva ne može da uleti?
VASILJEVIĆ: Jeste, predsedniče.
TZV. PREDSEDNIK: A tebi ne da je
uletela muva nego 39.000 terorista.
VASILJEVIĆ: Zapravo upola manje, ako
odbijemo ono što ste ih častili.
TZV. PREDSEDNIK: Neka je i trećina, pa
je opet mnogo.
VASILJEVIĆ: Sve sami Novosađani,
predsedniče, niko sa strane. Kao policajac odmah prepoznam ko je odakle.
TZV. PREDSEDNIK: Neka su i Novosađani.
Što ih nisi zatvorio u kuće nego si ih pustio da se produciraju za belosvetske medije?
Mogao si da sve ulice proglasiš zatvorenim jer imaš najave da je u svakoj
postavljena bomba.
VASILJEVIĆ (skrušeno): Nisam se setio.
TZV. PREDSEDNIK: Sledeći put se seti,
da te ja ne podsećam.
VASILJEVIĆ: Staraću se.
TZV. PREDSEDNIK: Mogao bih da pomislim
da radiš za teroriste.
VASILJEVIĆ (užasnuto): Taman posla,
predsedniče.
TZV. PREDSEDNIK: Ima onih koji mi i to
došaptavaju. Koliko da znaš. Koliko si danas terorista pohapsio? Koliko
premlatio?
VASILJEVIĆ: Čekam naređenja po tom
pitanju, zabranili ste mi da išta radim na svoju ruku.
TZV. PREDSEDNIK: Naravno da sam ti
zabranio. Kad god nešto uradiš na svoju ruku, zabrljaš.
VASILJEVIĆ: To ste odlično kazali,
predsedniče. Vaše poznavanje ljudi ukazuje na vrsnog psihologa.
TZV. PREDSEDNIK: Ne vrdaj,
Vasiljeviću. Mogao si, recimo, da mi predložiš da uhapsiš hiljadu a premlatiš
petsto. Pa ih onda ja to prepolovio da pokažem svoju humanost i brigu za građane.
VASILJEVIĆ: Razumem, predsedniče.
TZV. PREDSEDNIK: Ništa ti ne razumeš.
Znaš li ti koliko se njih mota oko mene da ih postavima na tvoje mesto i koliko
njih obećava da će satrti teroriste dok dlanom o dlan? Makni Vasiljevića,
beskoristan je, uzmi mene, nabacuju mi. Imaj to u vidu.
VASILJEVIĆ: Potrudiću se da se
popravim i opravdam vaše poverenje.
