Пролог
Можда сте га уочили, на Славији, у време најгушћег промета,
када се на посао креће или с посла враћа. То је један сувоњав човек, проређене
кестењасте косе, узнемиреног погледа. Можда сте приметили како застаје и, као у
каквој недоумици, посматра кружни ток. Можда вас је и зауставио, са једним несвакидашњим
питањем. Можда сте промрмљали да журите и наставили својим путем. Можда сте
слегли раменима, помисливши – свакаквих чудака има у овом граду. Можда сте
видели како, усред гунгуле, нешто уноси у бележницу опшивену смеђом кожом. Или
сте прошли крај њега, не обазирући се, као што се пролази поред уличног стуба.
Из приче Измештање (збирка Безглаво)
