Безглави град

Дејан Симоновић
Безглаво, приче о заглављеним људима
збирка прича

Наручите овде

Снежно

 

Безглаво: приче о заглављеним људима

Nema popuštanja

Ne, nema popuštanja: 999,00 dinara, ni pare manje.
Dobra knjiga para vredi.
Ko voli, nek izvoli.

Банкарска посла

Ех, кредити, кредити. Како се слатко задуживао. Како су га мамили. Са каквим усхићењем су му нудили позајмице. Узми, само узми. Ништа се не секирај. Врнућеш већ једног дана. Троши одмах, враћај кад стигнеш, вртело се на свим телевизијама. Широка је лепеза наших производа, огроман је распон наших услуга, свашта можемо да вам понудимо, гугутале су банкарке, скоро љубавно, са двосмисленим осмехом.

Реч производ га је најпре збуњивала. Шта то, ког ђавола, банка производи? Љуљашке за паркове? Бушилице? Дробилице? Сијалице? Баштенске гарнитуре?

Банка производи средства за задовољење жеља и потреба, објаснила му је прсата банкарска саветница и погледала га равно у очи, погледом од кога те стресе струја.

Пробао је банкарске производе, један по један. Програм Једним ударцем је много обећавао. Била је то веома лепа реклама, са куглом која у бришућем лету руши све кегле, Никола би се радо придружио превејанцима који смишљају те рекламне мајсторије, али не зна коме да се обрати. Бацио је куглу али, ипак, није почистио дугове. Што је више кегли рушио, то их се више изнова дизало. Пробао је и продужи-одужи, препоручивали су га помоћу метра на расклапање, није пропустио ни лакше се дише, ни сам не може да се сети чему све није прибегао. Са сваким новим производом, са сваким новим програмом, дуг је бивао све већи, рате све захтевније. Био је све даљи, све недостижнији дан у коме ће се пробудити незадужен.

Доћи с главом

Дејан Симоновић

Безглаво: приче о заглављеним људима
О књизи и поводом књиге

Петак, 18. јун у пет и пет по подне
Врх Звездарске шуме, излетиште код Опсерваторије, на 264 метара надморске висине

 

Шта ће се и како збивати?

Бeзглaвo

Чуjeм ли тo шум кoрaкa? Врзмa ли сe нeкo пo кући? 

Кo? Кaкo je ушao? С кaквим нaмeрaмa? 

Дa устaнeм, дa прoвeрим?

Како? Удoви су ми oдузeти. Нeштo мe je прикoвaлo уз крeвeт. 

Mисao ми je, нaпрoтив, нeoбичнo бистрa и пoкрeтнa. Кao дa сe издвojилa из тoг сaпeтoг тeлa и пoсмaтрa гa сa стрaнe.

Дa ли je тo стрaх?

Из приче   Бeзглaвo  (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

Сунце

Било је то веома бледо сунце, најблеђе које се уопште да замислити. Округло и искрзаних ивица. Прибијено чиодом на пакпапир неба. Гологлаво. И због нечега скрушено.

Пакпапир је био подеран, местимично.

– Гњидо! – добацила је Љубица.

Није одговорио.

– Гаде! – викнула је.

Била је свежа у тој лакој хаљини са плавим туфнама. Једнога дана ће се убајатити, заударaће на плесан и буђ. Гурнуо ју је низ литицу. 

Звао се Дарко. 

– Дарко, дедер, отиђи у продавницу – говорила је мајка. 

Мрзео је да иде у продавницу. Продавачица је била обла и мека као крофна. Ширила је око себе оштар и киселкаст задах.

Из приче  Сунце  (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

Сметењак

Био је то прикан сметен, пометен, заплетен. Један од оних за које кажу – не зна тај где му је дупе, где му је глава. Чиме хоће да нам ставе до знања да они, као, знају где су им поменути телесни делови. И да, уопште, знају где је шта и шта је шта. Тврдња којој недостају докази.

Наш прикан се слабо сналазио у овом жуљевитом животу. Није умео да са људима и околностима изађе на крај. Ни ствари га нису слушале како доликује, а апарати су умели да га доведу до руба растројства. Изговарао је погрешне речи или ћутао када је требало, не говорити него викати да би те уопште чули. Чинио је погрешне ствари или, најчешће, није чинио ништа онда када се морало деловати. Ишао је кроз живот на две леве ноге. Ишао? Тешко да је то било ходање. Више тетурање. Или...

Из приче  Сметењак  (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

Bezglavo u Gutenbergovom odgovoru

Gosti Gutenbergovog odgovora su pisci Dejan Aleksić i Dejan Simonović.

Petak, 12. februar 2021, 16:00, Radio Beograd 2, autor: Sonja Milovanović

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4255323/dejan-aleksic-i-dejan-simonovic.html

Audio zapis: https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/02/11/41318578/gut.mp3

Na drugačiji način i junaci priča Dejana Simonovića pokušavaju da neđu svoj put. Oni su najčešće na društvenoj margini ili su neprihvaćeni i neprimetni pojedinci, odakle bolje uočavaju nepravednosti i nastranosti sistema, ali pitanje je da li im se uvek i suprotstavljaju. Koliko (ne)pristajanje utvrđuje nametnuta pravila, ima li pojedinac izbor koji će doneti neku promenu, da li neko čuje neprilagođene ‒ neka su od pitanja koje knjiga priča „Bezglavo" postavlja, a o čemu nam u emisiji govori njen autor Dejan Simonović.

Доста!

Једном ће то рећи. Ма шта – једном, чему одлагање, учиниће то колико сутра. Овако се више не може, превршило је сваку меру.

Ма шта – рећи – урликнуће, да се све затресе.

Доста! 

Из приче  Доста!  (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

Други живот

Био је то четвртак. Четвртак је био далеко бољи од понедељка. Уливао се у петак. Петак се претапао у суботу. Понедељак је био дан за прескакање. Четвртком чекаш. Да се протнеш кроз петак.

Био му је то последњи час. Наставни дан је, дакле, скоро претурио преко главе. Још мало па ће упловити у поподне, затим утонути у вече.

Први час је био најгори. Не само четвртком, уопште. Било је то као када на плажи, врео од сунца, загазиш у воду, кожа се најежи, хладноћа реже, сецка од чланака ка грудима. Све док се не бућнеш, не размахнеш рукама и ногама. У школи је то била опорост, запиње у грлу, некаква грудва, растварала се, смањивала како су часови одмицали.

...

Из приче  Други живот (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

С оне стране прозора

С оне стране прозора промичу прилике. Све саме протуве, све сами пробисвети.

С ове стране прозора сам ја. Са мном је Видосава Влајић. Од оца Крсте и мајке Кристине. Отац Крста је крпио котлове. Мајка Кристина је крпила оца Крсту. У погодним приликама, Видосава упражњава певање. 

Видосава се буди на парче. Од кревета до купатила, од туша до кафе, од степеништа до аутобуске станице, све је буднија и буднија. У сан пада нагло, као камен. Када се врати с посла, плаче. За изгубљеним сатима.

...

Из приче  С оне стране прозора (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

Пет до пет

Назвао је у пет до пет. Миланко, мој другар. Добро, можда и није било баш пет до пет. Можда је било шест или четири. Ни седам до пет није искључено. Али десет до пет, то, тврдо стојим, сигурно није било. Углавном, да не ситничаримо. Који минут горе-доле, не прави неку разлику. Ајде, да је сат, па још којекако. Да је, рецимо, било пет до шест, а не пет до пет, па да ми се и стави неки приговор. Овако... Чисто цепидлачење. Тражење длаке у јајету. Мада, ни у том случају... Шта је сат, ако ћемо право. Пролети док трепнеш. Иако, с друге стране, и минут уме да буде дугачак. Уме да се отегне као гладна година. Никад му краја. Нарочито када се заглави између пет и пет до пет. Па никако да макне. Никако да ти отвори пут до улице – слободице. 

Све је то, дакле, растегљиво. То с временом. Може да буде овако, може да буде онако. Како се узме.

Из приче  Пет до пет (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

TV Svetlo: Borba za dah

TV Svetlo, povodom zbirke Bezglavo, priče o zaglavljenim ljudima sa Dejanom Simonovićem razgovarao Branko Dragaš, januar 2021.

Ta ni za dukat ne bih ja

Breht:

Ta ni za dukat ne bih ja

Glavu odseći dao,

Jer skakao bih s trupom tek,

A ko sam, ne bih znao.

Svi bi se drali, prsnuv u smeh:

Gle ovog, eh. Gle ovog, eh!

Preveo Slobodan Glumac

Bezglavo: priče o zaglavljenim ljudima

Снимак

Одрадио сам своје за тај дан. Заправо, понадао сам се да јесам. Испоставило се да није било тако. И шта сад вреди да помињем благо пролећно поподне које је позивало да загњурим у њега? Ништа. Мојим животом управљају други. Роб сам кога држе на кратком ланцу. Могу да ме цимну у сваком тренутку. Проклети били.

Био сам на тераси. Када је леп дан, волим после ручка да седнем на терасу. Не радим ништа посебно. Бленем у растресите, паперјасте облачиће, ту и тамо висе по небу. Слушам звуке улице. И осећам како у мени нараста нека безразложна милина.

Тргао ме је мобилни, проклет био. Хиљаду пута сам се заклео да не одговарам на позиве с посла. И, разуме се, прекршио сам заклетву онолилко пута колико сам је дао. То је јаче од мене. Када ме траже, морам да се одазовем. Не умем другачије. 

Из приче Снимак (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

Oнo штo нeдoстaje

system32/gzh.dll is missing

Тако рачунар мени.

А, је ли? питам ја њега. Строго да строже не може бити.

Он опет: system32/gzh.dll is missing.

Ха, missing, и то ми је неки изговор. Свашта је у животу missing, па ником ништа. Гура се даље. Нећемо ваљда да се пекмезимо због сваке ситнице, подучавам га, као власник, корисник и старатељ.

Рачунар ништа. Ни да мрдне. Узјогунио се, тера инат.

...

Из приче Оно што недостаје (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

Дејан Симоновић: Око чега кружимо

Поводом збирке Безглаво, приче о заглављеним људима, са аутором Дејаном Симоновићем разговарала Мирјана Митровић.
Српско књижевно друштво, децембар 2020. 
Видео:

 
Аудио:

Завршница

Могло је да се заврши другачије. Могло је и да започне другачије.

Није морало ни да почне.

Почело је, ипак. А шта почне, мора и да се заврши. На неки начин. 

Сада сам овде, у завршници. Ако је ово завршница. Можда је средишњица. Можда тек отварање.

То овде је мотелска соба. Мотел је на Ибарској магистрали. Зове се Романса. Претпостављам да је то због љубавних парова који свраћају да удовоље својој страсти. Да из породичне или пословне рутине утекну у љубавничку. Глуп назив, у сваком случају. Није ни битно. Мотел мора некако да се зове. 

Из приче Завршница (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)

Dobra knjiga para vredi

Noć knjige? 

Sajamski i praznični popusti? 

Koještarije. 

Nema popuštanja: dobra knjiga para vredi.