Било је тачно 13:42.
Добро, који минут више, који минут мање. Сат му је био мушичав, хировит, час би са нестрпљењем хитао испред, час би се, сав мрзовољан, вукао иза времена. Није могао да се поузда у ту направу.
Светлост смрзнута, простор нарогушен, најежен од зиме.
Страх склупчан.
Налазио се на углу ...
Не, нигде табле са називом улице. Несхватљив, недопустив немар. Како да одреди свој положај? Шта да каже где је био, шта радио 25. јануара у 13:42? Свака неодређеност ће пробудити подозрење. Оптужиће га да покушава да се извуче. Свака нетачност биће придодана доказима који га терете.
Из приче Сведоци (збирка Безглаво, приче о заглављеним људима)
