Zaklon – pedeset četvrto poglavlje

54.

Umesto pozdrava, Baki je, teatralno, nadlanicom prevukao preko čela, kao da otire znoj. Eto, laknulo mu je, ponovo ima sa kim da podeli teret posla. Gagi se, za svaki slučaj, držao podalje od Luke. Je li sasvim prezdravio, brižno se raspitivao sa sigurne udaljenosti. Istina, nije navukao hirurušku masku.
Mogao je Luka da odsustvuje još koji dan, ali nije hteo da previše zateže. Trebalo mu je stalno uporište, da bi se na miru posvetio svom zadatku, umesto sa rasipa domišljatost, snagu i vreme, jureći poslove. Neka se Gagi time bavi, u ime firme, neka se Baki pobrine za ono što padne sa strane. Ionako nemaju ništa pametnije da rade. Poslovi su za ljude puzave i prizemne, za prilikaše. Za ljude bez zadatka. Luka će im od svog života dati koliko mora, ali i kada bude bio sa njima, neće biti među njima. Biće negde drugde. Tamo gde se bije pravi boj, tamo gde se odigrava nešto daleko zamašnije, uzbudljivije, drugačije od mrcvarenja da bi se preživelo od juče do danas i od danas do sutra. Svisnuo bi od jada, skapao od muke kada bi se na to sveo. Ili kada bi ga prikovali za telo, kao što sa bolesnicima čine.
Pročitajte