Viša sila

Dakle, utrapili su vam obaveštenje umesto najave. Iako sa tim obaveštenjem ne znate šta da započnete. Ništa vam konkretno nije rečeno, takav im je običaj. Vaš let se odlaže, za koliko, jesu li u pitanju desetine minuta, sat ili hrpa sati, to bi već bilo previše da vam saopšte.
Kasne. Već je davno trebalo da budete među oblacima, hitajući tamo kuda ste naumili da stignete. Već je možda trebalo i da se nađete na svom odredištu, ako se niste predaleko zaputili. A ovamo, nikako ni u avion da uđete. Bezobrazluk, nema zbora. Šta ćete, u njihovim ste rukama. Tako vam je to, prevoznici su postali naši gospodari. Određuju nam životni raspored. Živimo po njihovom voznom redu. Otkad smo stali da se stalno smucamo. Znaju da bez njih ne možemo. Hoćeš tamo, hoćeš ovamo, nema frke, ima ko da te prebaci. Ali to prebacivanje ima svoju cenu. Misliš da si se odužio, plativši kartu? E, nećeš proći tako jeftino.
Nema druge nego da se sačeka. Ništa tu ne možemo da učinimo. Valjda će se smilovati, u neko skorije vreme. Nego, šta kažete da mi nešto popijemo? Ovo bi moglo i da se oduži. Sa njihovim odgađanjima se nikada ne zna. Uz piće i priču lakše će proći vreme. Ima da klizi, samo od sebe. Ovako bi morali da ga cimate, da ga vučete, da ga gurate. Stalno bi vam negde zapinjalo. Na putu, vreme ume da bude najnezgodniji teret.
Važno je da uspostavimo protok, razumete. Protok tečnosti, protok reči, protok vremena. To ide jedno sa drugim.
Mislim da bi ovaj sto odgovarao. Odavde imamo pregled situacije. Volim da imam pregled situacije. Ne bi mi prijalo da me nešto iznenadi, zaskoči s leđa.
Pročitajte