Kada ti dođe da ujedaš

Kada ti dođe da ujedaš, možeš da glođeš sebe ili grizeš druge. Može i mešano. Već prema opštim sklonostima ili trenutnom nahođenju.

Pop i bob

Kada kažeš popu pop a bobu bob, ostaneš bez boba.

Posipanje pepelom

Nabavio sam drva za zimu.
Kaljeva peć je spremna.
Biće pepela za posipanje.

Iskušenje

Ne znam.
Ne umem.
Ne smem.
Tako kratke reči a tako ih je teško izgovoriti. I tako je teško odoleti iskušenju da se proguta ono ne.

Bliskost, po buđenju

Po buđenju, javlja se, u sretna jutra, osećaj čudesne bliskosti sa sobom. Zatim te zahvata mehanizam dana i više ne pripadaš sebi. Ulaziš u trku s preponama, svaku bi da preskočiš, paziš da se o neku ne spotakneš, neku ne srušiš. Brižan, vodiš računa o prolaznim vremenima – hoćeš li sve stići? Trčiš nekakvu trku, po tuđim pravilima. Iz prepone u preponu si sve dalje od sebe. Ipak, ne možeš da se zaustaviš. Goni te davno usađeni strah da ne zaostaneš. Odupireš se iskušenju da siđeš sa staze. Eh, kako bi to slatko bilo, ali se ne sme.

Informatička revolucija

Objavljeno na blogu Malog Nema, 26. septembra 2017. godine

Svaka revolucija izneverava nade koje su u nju ulagane. Što su nade veće, razočaranje je dublje.
Najpre uočavamo, i preuveličavamo, prilike i mogućnosti koje nam revolucija otvara, čak obećava. Ili ih, pre, u revolucionarnom zanosu, obećavamo sami sebi.
Zatim nas stežu ograničenja, nastupaju nevolje, otvaraju se opasnosti o kojima ništa nismo slutili.
Otkrivamo da to nije ono što smo želeli, verovali da će biti.

Dokaz i duša

Dokaz o postojanju duše:
Ono kad ustaneš, a duša ti spava.

Igor Perišić o "Rastrojstvima"

U časopisu Sveske (broj 125, septembar 2017), objavljen je tekst Igora Perišića "Priče o šupljim ljudima". Tekst je prikaz moje zbirke priča Rastrojstva.

Trideset godina Krojača iz Ulma

Pre trideset godina, u jesen 1987, objavljen je Krojač iz Ulma, moj prvi roman.

Par jahača i Veliki Majstor

Začuđen, Rjepnin je ćutao. Iza njih, na Temzi, pojavilo se još nekoliko malih jahti. Daleko, ispred njih, na ogromnim travnjacima, primetio je bio jedan par jahača, koji su ležali, potrbuške, na konjima, a koje su konji nosili, preko polja kao preko prepona. Kao neke davljenike zakovane za dasku. Glava im je, nekoliko puta, nestajala pored konjskih glava. Tek kad bi se ispravili, ustali, i stajali na uzengijama pravo, kao skijaši, konj ih je iznosio, poslušno, sa galopera.
(Miloš Crnjanski „Roman o Londonu“)

Jahači kao davljenici zakovani o dasku. Ovako nešto može da izvede samo Veliki Majstor.