Bliskost, po buđenju

Po buđenju, javlja se, u sretna jutra, osećaj čudesne bliskosti sa sobom. Zatim te zahvata mehanizam dana i više ne pripadaš sebi. Ulaziš u trku s preponama, svaku bi da preskočiš, paziš da se o neku ne spotakneš, neku ne srušiš. Brižan, vodiš računa o prolaznim vremenima – hoćeš li sve stići? Trčiš nekakvu trku, po tuđim pravilima. Iz prepone u preponu si sve dalje od sebe. Ipak, ne možeš da se zaustaviš. Goni te davno usađeni strah da ne zaostaneš. Odupireš se iskušenju da siđeš sa staze. Eh, kako bi to slatko bilo, ali se ne sme.