У временима у којима се живот остварује у приповедачким поступцима, као реализација гогољевских и кафкијанских метафора, главни јунак, Наумовић, хода у поновљивим обрасцима, дневним и сезонским спиралама – покушава да открије – разлог. Поступно кроз аутоматизовану рутину откривамо, као у игри подморнице, координате затеченог света, пратимо дводимензионалне јунаке (видео) игре у четвртастим пикселима (техно; бурлеска). Увиђамо, заједно са свешћу кроз коју се све прелама, у првом лицу, да смо битно-небитни чиниоци система који увек наставља да функционише, било да смо ту или да нисмо. Ухваћени смо у мреже – емоционалне, друштвене и технолошке, нисмо нико и ништа ако нам нестане струје или воде. Шаљив тон, поскочице и лексика звучности откривају бајку-хумореску овога и онога света. Са ове стране гробља је потрага за узроком, назирање хијерархијског модела по којем Кантар управља заједно са чиниоцима моћи који га подржавају (уходе, шпијуни – у комичним паровима, попут Маше и Даше), тамо, са оне стране гробља су сведоци који све знају и који више немају дилема. Човек није само отргнут од такозване природе, он је сада фрагментаризован и обавља задате улоге у боксовима од плексигласа фирме Свемир делова, жели да дозна шта се десило са трафоом, маргинализован у породици проналази емоционалну сигурност са другим бићима, односно, покушава друштвеном акцијом да пронађе смисао свог деловања. Запитан је пред високим зградама ко у њима живи, како изгледа њихова рутина, шта је њихово људско искуство, да ли се може рећи да су слични или различити, и остале чињенице које би као „анкетар“ настојао да одгонетне само када би то било социјално прихватљиво. Не може се рећи да је људска ситуација неподношљива, али је близу тога – унутар човека је живи космос, а споља су пројекције које запитан доживљава, на својствен начин; на једном полу је самоћа, на другом међузависност; са ове стране господари време (Чвркнути часовничар) са оне стране је несазнатљива вечност која ћудљиво сакрива и открива последње истине (Даворјанка). Крећемо се заједно са Наумовићем и живо смо заинтересовани хоћемо ли се и како испетљати из кучина и закорачити у – слободу. Све могућности су отворене.
Дејан Симоновић, РАЗЛОГ
Надежда Пурић Јовановић
