Јаблана је сустигао напад мртвила. Није у њему било ни стрепње, ни срџбе, ни бола. Није било ничега. Била је то потпуна унутрашња замуклост.
Био је беспомоћан
пред тим наступом. Узалуд се упињао да га савлада напором воље, узалуд покушавао
да себе мамузне како би живнуо, како би се покренуо. Узалуд је себи наређивао да
настави даље. Није вредело.
Преостало
му је једино да чека да га мртвило напусти само од себе. Ако га икада напусти.
Није ли то мртвило његова последња истина? Није ли та унутрашња укоченост његово једино истинско искуство? Није ли све остало пука опсена? Пуко шегачење са самим собом? Игра жмурке. Чик ме нађи. Није ли, као мађионичар, сваког дана покушавао да из шешира извуче нешто живости? Трик није увек успевао.
Није ли све
чинио да предупреди нападе? Није ли зато наметао себи обавезе да би се затим бунио
против њих? Није ли се због тога предавао задовољствима у којима није уживао? И
ковао планове да би себе прекоревао што их не остварује? Тражио људе да би их избегавао?
Није ли томе служила читава та комедија у којој је Јаблан истовремено био и писац
комада, и редитељ, и глумац, и гледалац? Није ли свашта измишљао само да би изгледало
да се нешто догађа? Није ли себи придодао и приказу да би све било занимљивије,
узбудљивије?
Шта све није
предузимао само да затвори сваки процеп кроз који би мртвило могло продрети. Није
било вајде. Мртвило га је ипак обузело, оковало.
Био је несахрањени
мртвац. Био је леш који хода. Био је сопствена сабласт. То је срамна тајна коју
је најпомније крио.
Са неверицом,
са неповерењем пратио је Јаблана Јаковљевића који је живео његов живот, хранио се
његовом крвљу. Тог лутана је уместо себе слао међу људе. Жудео је и одбијао да се
са њим поистовети, презирао га је и величао, мрзео га је а није могао без њега.
Да ли је са
другима било другачије? Или су и остали били ходајуће авети? Јесу ли сви скупа обитавали
у царству мртвих, царству сени? Или је једино Јаблан проклет? Није са тим био начисто.
Људи су му се чинили час мртвијим, час живљим од њега. Збуњивало га је то.
Има ли живота
пре смрти?
Је ли могуће
да је Јаблан мало жив, мало мртав? Да је преминуо у једном погледу, у другом не?
Постоје ли делимична смрт и делимичан живот?
Из романа Приказа
