Стигао је до – новинског киоска. Прошао је, наравно, поред многих, не примећујући их, али је код тог застао. Привукла му је пажњу фаца на насловној страни једног од листова. Била му је однекуд позната. Лист се звао Успех! Баш тако, са ускличником. Фаца је припадала, припадала, припадала, Барометар, грађевина, Крсти, коме би другом.
Крста је,
на четири стране, био представљен као угледан и успешан послован човек, као способан
предузетник који суверено плови водама више привредних делатности, истичући се вештином
у свакој од њих. Као визионар и прагматичар. Као поуздан послован партнер и привржен
породични човек. Као истовремено смотрен и одважан. Као частан и савестан. Као хранитељ
устију која за њега раде. Упитан за формулу успеха, узор пословности и врлине је
кратко одговорио: рад, рад и само рад! Има у том одговору неке наполеоновске језгровитости
и одсечности, закључио је новинар.
Колико ли
коштају све те похвале, питао се Јаблан. Наплаћују ли по квалитету или по квантитету?
Што јача похвала, то већа цена. Да ли би Крсту мање дошло када не би пловио суверено,
већ само обично? Или да му мото није био наполеоновски? Имају ли некакву скалу,
некакав хваломер? Или што више простора, то више пара? Или комбинују једно и друго?
Тако ти на пијаци кило једних јабука дође толико, кило других онолико, па ти изабери
коју ћеш врсту и колико кила. Биће да је тако. Није им лош бизнис. Свако воли да
га хвале. Што да не плати? Како ли се осећаш пред купљеним похвалама? Да ли и сам
поверујеш у оно што о теби пишу? Рецимо, како ли је Крсти када распростре Успех! преко стола? Да ли се диви себи? Или
је бар мало зачуђен тим идолом, тим савршенством које му предочавају новинске странице.
Да ли се осећа недораслим? Како ли је Пихтијастом испод сопствене слике?
