Одлазак лекару не спада у омиљене разоноде Миломира Мајсторовића. Напротив, мрске су му потиштене чекаонице. Ни бели мантили му нису посебно драги. Нити му је професионална брига одвише мила.
Не би ни ђавола да вуче за реп. Мислиш ли на бољку,
призваћеш је, убеђен је. Загосподари ли твојим умом, загосподариће и телом. Што
се више лечиш, то си болеснији. Што више болести посвећујеш пажње, то ће се
бешње размахати. Храни се пажњом, прија јој.
...
Из приче Посета (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)
