Питају ме: „Шта има?“
Или: „Ш’а има?“
Тешко им т, па га се отарасе. Истресу га, као мрвице с прозора.
А ако неког томахавк туп по тинтари? Па тестамент, туга, трагедија, траума?
Са т или без, питање ме баца у неприлку. Не умем да исповрнем одговор. Понајмање да га испалим, онако, као из топа. Не лежи ми на врх језика па да га само пљуцнем. Ја прво морам да се присетим. Па да потанко опишем.
Нико да сачека мој одговор, свет је постао много нестрпљив. Док ја обавим припремне радње, они заждили. Нигде их нема.
...
Из приче Шта има (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)
