Povremeno me pohode stare, svima poznate pesmice. Vrzmaju se po glavi da bi mutirale nekako same od sebe, prilagodivši se novim okolostima.
Up–to–date varijanta jedne od njih glasi:
Čovek je samo reč i ništa više,
Čovek se lako sa sveta briše,
Metak u meso je već nešto više
I mukli pucanj uz romor kiše.
Da, čovek je samo reč i ništa više a sentimentalnost i surovost marširaju u istom stroju.
Up–to–date varijanta jedne od njih glasi:
Čovek je samo reč i ništa više,
Čovek se lako sa sveta briše,
Metak u meso je već nešto više
I mukli pucanj uz romor kiše.
Da, čovek je samo reč i ništa više a sentimentalnost i surovost marširaju u istom stroju.
