Niče je svog natčoveka smestio iznad dobra i zla. Živi se, međutim, ne iznad nego ispod dobra. I ispod zla.
Taljigamo u zadatim okvirima, lišeni moralnih nedoumica. Vuče nas žalosna nužnost svakodnevnice. Ako o ičemu, pitamo se još samo o neposrednoj koristi i šteti. Hoće li nam nešto pomoći ili odmoći da dođemo do onih dobara i onih priznanja koja društvo tako velikodušno obećava, tako škrto daje? A ubedili su nas da bez njih ne možemo.
Čak i takva pitanja sebi postavljamo retko. Sve nam se nekako čini da su na njih već odgovorili drugi umesto nas. I da se taj odgovor podrazumeva. Dovoljno je da činimo ono što čine svi, ili bar većina, pa da nam sve bude potaman.
Već su nacisti bili tek marljivi opslužitelji mašinerije uništenja. U međuvremenu se u tom pogledu otišlo još mnogo dalje. Sada više osim opslužitelja više nikog i nema.
Etički čovek je bio slobodan čovek. Njegovo dobro se suprotstavljalo, ne samo zlu već i tupoj nužnosti. Znao je da zaigra i u najviši ulog, uzdigavši se i iznad društvenog i biološkog opstanka.
Čovek mašinerije je njen rob.
Taljigamo u zadatim okvirima, lišeni moralnih nedoumica. Vuče nas žalosna nužnost svakodnevnice. Ako o ičemu, pitamo se još samo o neposrednoj koristi i šteti. Hoće li nam nešto pomoći ili odmoći da dođemo do onih dobara i onih priznanja koja društvo tako velikodušno obećava, tako škrto daje? A ubedili su nas da bez njih ne možemo.
Čak i takva pitanja sebi postavljamo retko. Sve nam se nekako čini da su na njih već odgovorili drugi umesto nas. I da se taj odgovor podrazumeva. Dovoljno je da činimo ono što čine svi, ili bar većina, pa da nam sve bude potaman.
Već su nacisti bili tek marljivi opslužitelji mašinerije uništenja. U međuvremenu se u tom pogledu otišlo još mnogo dalje. Sada više osim opslužitelja više nikog i nema.
Etički čovek je bio slobodan čovek. Njegovo dobro se suprotstavljalo, ne samo zlu već i tupoj nužnosti. Znao je da zaigra i u najviši ulog, uzdigavši se i iznad društvenog i biološkog opstanka.
Čovek mašinerije je njen rob.
