Zaklon - četrdeset šesto poglavlje

46.

Lena nije zatezala. Nije bila ni iznenađena, kao da je očekivala da je Vlatka upita tako nešto. Dogovorile su se brzo i lako. Eh, kada bi se samo sa svojima u kući sporazumevala tako jednostavno. Tu ništa nije moglo da prođe bez suvišnih zađevica, nepotrebnog durenja, besplodnih sukoba, jogunastih inaćenja. Tu je stalno neko nekog pokušavao da pobedi, da nekome nešto dokaže. Bilo joj je zbog toga jako krivo. Još teže joj je padalo što tu ništa nije mogla da ispravi. Prebacivala je sebi što nije u stanju da se ponese sa okolnostima. Porodične prilike su joj izmicale. Gde je pogrešila? Gde se prešla? Bilo je, naravno, lako okriviti druge, ništa prostije. Prebaciti, na primer, svu odgovornost na Sutlijaša. Nije mali izazov da tako sebi olakšaš. To se događa u većini porodica. Pretvaraju se u uređaj za uzajamno optuživanje. I to im je jedina uzajamnost. Potraga za krivcem je jedina istinska, jedina živa veza, jedino što porodicu kako tako drži na okupu. Njeni članovi su jedni drugima nezamenjivi kao krivci, teško da iko sa strane može biti krivlji od onog ko ti je najbliži, od onog koga najbliže poznaješ.
Pročitajte