Zaklon – četrdeset sedmo poglavlje

Iz beležnice doktora Nenada Novakovića.

Otišao sam. Zarekao sam se da neću, ali sam otišao. Tako je to sa mnom, zareknem se pa od toga ne bude ništa. Tako sam se zarekao da ću do stana i iz stana stepenicama, ne liftom. Kondicije radi. Pa opet hvatam lift. Zarekao sam se da neću uveče glavom u frižider, pa opet... Slaba mi volja, šta li. Najbolje mi je da se ne zaričem.
Ipak, ispalo je dobro. Ispalo je odlično. Zato što, ha, ha, ha...
Nacrtali su se tamo, na aerodromu, majka na čelu, uparađeni. Ha, ha, ha.
Pristigao je avion iz Beča. Ha, ha, ha.
Ali ne i izvesna persona. Ha, ha, ha.
Strka, panika. Gde je? Šta? Kako?
Da nije drugi let?
Ne, nije drugi let.
Da se nije nešto dogodilo?
Drž mobilni. Nedostupan.
Šta sad?
Pročitajte