Zaklon - dvadest šesto poglavlje

26.

Pojavili su se, Biserkina poslovno uticajna koleginica i njena prikolica. Prethodile su im opsežne, brižljive, uzrujane pripreme. Od detinjstva je poznavao tu vrstu priprema za iole važnije posete i porodične događaje, kada je trebalo napregnuti sve porodične snage kako bi se ostavio što bolji utisak. Izašlo mu je na nos.
Pripreme su obuhvatale više stavki. Jelovnik je bio jedna od najvažnijih. Šta izneti pred goste? Nije to moglo biti neko obično jelo. Taman posla. Obična jela su za obične dane. Moralo je to biti nešto posebno. Nešto što obara s nogu.
Biserka je mrzela kuhinju. Smatrala ju je mestom ženskog ropstva, kao što je u kuvanju videla žensko prokletstvo. Smandrljala bi ono što mora, gledajući da se što pre i lakše reši bede. Ovog puta joj je naspelo da značajne goste počasti svojeručno spremljenim jelom. Da li je koleginica cenila kulinarsko umeće, pa je htela da se pokaže?
Nije majka nije bila privržena pripremi hrane. U sličnim prilikama bi potegla ženu da spremi šta treba, pa bi se time hvalila kao svojim delom. Biserka, iz nekog razloga, nije pribegla tom triku. Možda se nije setila. Majka je ipak bila dovitljivija.
Recept je našla na internetu, jelo je imalo neko čudno ime, nije ga zapamtio. Dobio je spisak sa potrepštinama koje je trebalo pribaviti, sa spiskom se muvao po pijaci i prodavnicama.
Biserka se, uz dosta uzrujanosti, nekako izborila sa svojim specijalitetom. Nenadu je rečeno da posluži francuski konjak i italijansko vino, oboje kupljeno tog jutra, od cena mu se zavrtelo u glavi. Tako je jedna stavka skinuta s dnevnog reda.
Pročitajte