„У читавом крају нема струје“, каже момак с ранцем на рамену.
„Незгодација“, каже девојка кремастог лица.
„Рикнуо трафо“, каже љутито тип кукастог носа у тиркизној јакни.
„Скроз наскроз?“ пита девојка кремастог лица.
„Довешће се то у ред“, одрешито ће чворновати човек.
„Ђавола ће се довести“, набусито одвраћа тип у тиркизној јакни.
„Шта нас све неће снаћи. Ни јутарњу кафу не можеш да попијеш као човек“, уздише жена у капуту на црно-жуте коцке.
„А цео дан те чека трка-збрка“, каже човек са наочарима.
„Данас крај, сутра град, прекосутра цела држава“, злослути кукастоноси тип у тиркизној јакни.
„Претера га“, каже чворновати кукастоносом. „Ни сат неће проћи а то ће се довести у ред.“
„Ништа се неће довести у ред.“
„Нема више никаквог реда“, гунђаво ће човек са наочарима.
„Оставе нас без струје неколико сати, па неколико дана, па неколико недеља, па неколико месеци. Док се не привикнемо. Онда нам је више и не врате. Тако је планирано“, тера своје кукастоноси, не обазирући се на упадицу.
„Ко је планирао?“ пита набусито чворновати.
„Ех, ко? Они који то могу да изведу. Ја нисам од њих. Није само струја, него и вода, и грејање, и...“
„Да га ти не прекардаши?!...“, чворновати ће сада већ опомињућим, малтене претећим тоном.
„Можда су екотерористи“, простире претпоставку младић с ранцем. „Хоће да нас оставе без струје да бисмо се вратили природи. Читао сам такву књигу“, обраћа се девојци кремастог лица која му узвраћа празним погледом.
„Чула сам за такве“, каже жена у капуту на коцке. „Нека се они враћају где хоће а нека мене оставе на миру“, негодује. „Мени је добро и са струјом. Нигде се не враћам.“
„Нису то никакви екотерористи“, јавља се поново тип у тиркизној јакни, именујем га као Кукастоносог. Наметнуо ми се.
„Него?!“ режи претећи чворновати.
„Зна се ко.“
„Ја не знам“, каже човек с наочарима.
„Не зна онај ко неће да зна.“
Напетост расте. Прасак изостаје.
РАЗЛОГ – техно бурлеска о мрежама и људима
