Srbija je, naučno dokazano, zemlja sa najviše geopolitičara po glavi stanovnika. Poneki od njih, istina, ne znaju da pređu ulicu, ali znaju kuda svet ide. Niti znaju jaje da isprže ali znaju šta se kuva u kuhinji svetske politike.
Da vam odmah kažem, svi oni samo
nagađaju. Dok ja, nije da se hvalim, imam informacije iz prve ruke.
Eto, jutros nazovem baćušku Putina,
dugo se nismo čuli. Pomisliće da ga zanemarujem.
„Šta se radi Vladimire Vladimiroviču,
šta se smera, kako ide?“
Obradovao se čovek. Poverio mi je stvari koje vam neću odati. Top secret.
Nazovem Bajdena, da čujem i američku
stranu. Uputio me na Kamalu. Kamala mi reče da joj se javim kad slisti Trampa.
Pozovem i Trampa. „Kod mene nema
tajni, prvo ću da slistim Kineze a onda ću da vidim šta ću“, odgovorio je ne
časeći časa.
Pozovem i druga Sija. Odazvala mi se
veštačka inteligencija: „Kopaćemo dok vas ne zakopamo“, glasila je poruka.
Pozovem i Šulca, da upotpunim sliku.
„Vi Srbi imate nezgodnu istorijsku
naviku da se isprečite nemačakim interesima. Šta imate protiv nas? Ako Nemačkoj
treba litijum, ima da ga date. I šlus!“, progunđao je. „Da ne bi morali da vam
dolazimo da sami uzmemo.“
Pozovem i trgovačkog putnika Makrona.
Raspoložen je, pevuši, izbunario je premijera.
„Tako se trguje. Imate li još narudžbina
za mene?“
Saznao sam još mnogo toga, ali,
naravno, to nije za svačije uši.
Mada bih, po zadovoljavajućoj ceni,
mogao ponešto i da podelim sa onima koji su spremni da plate.
