петак, 3. децембар 2021.

Мрзео је да моли

 Барометар је истресао на сто хрпу новости, мора да их је повадио из кофера пре Јаблановог доласка. Новости су заударале на трулеж.

Јаблан се премишљао како да наведе разговор на оно због чега је дошао, а да не испадне да моли за услугу. Мрзео је да моли, то га је понижавало, давало је надмоћ ономе од кога је зависило испуњење молбе. Пружало му је прилику да ускрати или услиши, да Јабланом располаже произвољно, по својој вољи, онако као што су за породичним ручковима произвољно награђивали и кажњавали. Мрзео је да тражи услуге, да не увећава свој дуг, ни овај који је стекао рођењем неће скинути с грбаче све док не врати живот којим је задужен.

Да може да нареди, то би већ било нешто сасвим друго. Тада би сам располагао туђом вољом али себе никада није уверио у право на тако нешто. Чудио се онима који издају наређења природно, као што ходају или дишу, уверени да је то нешто што им припада. Можда није имао довољно вежбе, па му наређивање није прешло у навику, није постало механизам који ради аутоматски. У детињству је пропустио да овлада том вештином, сву своју снагу је користио да се брани од туђих напада, за подјармљивање му ништа није преостало. Сада је прекасно да то надокнади.

Шта ће када му нешто од неког затреба? То се није могло избећи, иако се трудио да буде што ређе. Требало се некако довити, некако измајсторисати да испадне као да ништа не тражи, још мање моли, нити му ишта треба, него да све иде само од себе, без његове намере, жеље, чак и без учешћа. Да му и нема друге него да, мало преко воље, прихвати оно што му се само понудило.

И то је имало својих опасности. Било је и несносно насртљивих људи, који ти просто намећу своје услуге, па су озлојеђени, увређени ако их не прихватиш. Прихватиш ли, већ мисле да те имају у џепу. Постао си њихова својина. Поробили су те оним што ти чине.

Из романа Приказа