недеља, 13. септембар 2020.

Безглаво: Наоружан до зуба

Да се одмах разумемо, наоружан сам до зуба. Заузео сам згодан положај, прилаз згради ми је као на длану. Нико не може да ми промакне.


Поступићу како околности захтевају, а то би, опомињем насртљивце, могло да буде жестоко. Нисам нервозан али сам лак на обарачу. Лак на обарачу? У реду, можда и нисам. Заправо, не знам. Пуцао сам једино у војсци а то се не рачуна. У војсци пуцаш по наређењу. Овде одлучујем сам. Хоћу ли се колебати у одсудном тренутку?
Не скривам се, то би ме понизило. Нека се догоди оно што мора. Не призивам обрачун. Нити од обрачуна бежим. Скупо ћу продати своју кожу.
Тако у мислима, безгласно, поручујем. Градим невидљиви зид, одбиће се од њега. 

Из збирке Безглаво, приче о заглављеним људима Дејана Симоновића