Autoritarni režimi ne mogu bez hajki.
Ovog puta, AV-ov režim se, histeričnom žestinom, obrušio na sudiju Majića.
Šta je zgrešio sudija Majić?
Usudio se da misli umesto da ponavlja ono što šef kaže a to je u autoritarnim režimima greh nad grehovima.
Nije li AV tu da misli na sve i za sve, odlučuje umesto svakog i poštedi čestito građanstvo takvih izlišnih napora?
Precizno je to iskazala Maja Gojković. Verovala je, eto, bezazlena kakvom ju je AV dao, da sudija apelacionog suda po svoje mišljenje ide kod predsednika suda i moli ga za dopuštenje da isto iznese. A predsednik suda po svoje mišljenje ide... zna se kod koga. Kao što to čini čestita Maja koja, ni po koju cenu, ne bi počinila greh mišljenja, makar je svi đavoli ovog sveta na takvo zlo navodili.
Kad ono... Da AV sačuva i sakloni kakvih sve persona ima.
Onog Martinovića i Rističevića samo što šlag nije strefio koliko su se, siroti, zbog tog Majića izbezumili. I pena im pošla na usta.
Da sve bude još crnje, Miodrag Majić je sudija, ne tamo neki po režim nevažni građanin kome bi se još kojekako i moglo progledati kroz prste ako gunđa sebi u bradu jer ga ionako niko ništa ne pita niti o bilo čemu odlučuje.
Šta to znači za AV-a? Znači da još uvek nije sasvim ovladao sudstvom i da u pravosuđu još uvek ima drznika koji bi da upotrebljavaju sopstvenu glavu umesto da pozajmljuju njegove reči.
I ko zna gde ih sve nema. Možda to čak ni Gašić ne zna, štreca se AV i maša telefona da proveri radi li Udba kao singerica ili spava kao klada.
Doušnika, Ružičastu televiziju, i njihove medijske srodnike, ne mora ni da napujda, znaju sami kada im je i na koga lajati.
AV-u je nepodnošljiva pomisao da nije do kraja ovladao bilo kojim delom društva. A kamoli tako važnim kao što je sudstvo.
To ga užasava. Samodržac se boji svega što mu izmiče.
Da pobedi sopstveni strah, samodržac bi da svet svede na sebe.
A to ne biva.
Ovog puta, AV-ov režim se, histeričnom žestinom, obrušio na sudiju Majića.
Šta je zgrešio sudija Majić?
Usudio se da misli umesto da ponavlja ono što šef kaže a to je u autoritarnim režimima greh nad grehovima.
Nije li AV tu da misli na sve i za sve, odlučuje umesto svakog i poštedi čestito građanstvo takvih izlišnih napora?
Precizno je to iskazala Maja Gojković. Verovala je, eto, bezazlena kakvom ju je AV dao, da sudija apelacionog suda po svoje mišljenje ide kod predsednika suda i moli ga za dopuštenje da isto iznese. A predsednik suda po svoje mišljenje ide... zna se kod koga. Kao što to čini čestita Maja koja, ni po koju cenu, ne bi počinila greh mišljenja, makar je svi đavoli ovog sveta na takvo zlo navodili.
Kad ono... Da AV sačuva i sakloni kakvih sve persona ima.
Onog Martinovića i Rističevića samo što šlag nije strefio koliko su se, siroti, zbog tog Majića izbezumili. I pena im pošla na usta.
Da sve bude još crnje, Miodrag Majić je sudija, ne tamo neki po režim nevažni građanin kome bi se još kojekako i moglo progledati kroz prste ako gunđa sebi u bradu jer ga ionako niko ništa ne pita niti o bilo čemu odlučuje.
Šta to znači za AV-a? Znači da još uvek nije sasvim ovladao sudstvom i da u pravosuđu još uvek ima drznika koji bi da upotrebljavaju sopstvenu glavu umesto da pozajmljuju njegove reči.
I ko zna gde ih sve nema. Možda to čak ni Gašić ne zna, štreca se AV i maša telefona da proveri radi li Udba kao singerica ili spava kao klada.
Doušnika, Ružičastu televiziju, i njihove medijske srodnike, ne mora ni da napujda, znaju sami kada im je i na koga lajati.
AV-u je nepodnošljiva pomisao da nije do kraja ovladao bilo kojim delom društva. A kamoli tako važnim kao što je sudstvo.
To ga užasava. Samodržac se boji svega što mu izmiče.
Da pobedi sopstveni strah, samodržac bi da svet svede na sebe.
A to ne biva.