недеља, 18. фебруар 2018.

Književni tračevi

Ovo u najstrožem poverenju, neka ostane među nama.
Došao sam u posed paprenih tračeva iz književne sadašnjosti i prošlosti. Prava poslastica, prste da poližeš.
Nažalost, ne mogu da ovde iznesem svoja saznanja. Obećao sam ih izvesnom tabloidu koji me je angažovao da vodim rubriku Pičvajz među piscima.

Bio sam na sastanku sa glodurom lično. Domaćinska kuća. Odmah se služi meze, viski, golišave hostese, jedro, da pukne od jedrine. Ima se, može se. A gloduru okice onako lukavo igraju. Vidi se odmah stara, dobra Udbina škola.
Jedva što srknuh onaj viski i osmotrih personal, kad ti glodur, ni pet, ni šest:
"Krivi smo, burazeru, krivi. Zapostavili smo kulturu. Pa sam rešio da to ispravimo. Ima i među piscima svašta za nas. Eh, nekad se vodilo računa o kulturi. Išli su naši ljudi i na književne večeri, i to nisu dremali nego pazili da im nešto ne promakne, i časopise su pratili, i knjige čitali, red po red. I beleške sastavljali, nijedan kritičar im nije bio ravan. Šta ćeš, promenila su se vremena. Ali sam ja odlučio da i kulturi posvetim dužnu pažnju. Neće ovaj list više zapostavljati pisce i književna zbivanja. Zato sam te i zvao."
Još i honorar daju, ne smem da kažem koliki.
Eto, šta sam rekao, nisam rekao, šta znate, ne znate.
A tračeve ćete čitati u dotičnom listu kad se pojave na kiosku.