Spavaća soba kancelarke Merkel, negde oko tri iza ponoći. Zvoni mobilni telefon, resko i nekako uzrujano.
KANCELARKA MERKEL (bunovno): Da?
AV (bojažljivo i utučeno): Alek ovde, tetka Angela.
KANCELARKA MERKEL (pospano ali pokroviteljski): Šta ima, Alek?
AV: Ne mogu da spavam, tetka Angela.
KANCELARKA MERKEL: Nešto te muči, Alek?
AV: Ovde viču, demonstriraju.
KANCELARKA MERKEL (umirijuće): Neka viču, neka demonstriraju, baš te briga.
AV: Jeste, ali oni demonstriraju i viču protiv mene.
KANCELARKA MERKEL: Šta ćeš, to ti je demokratija, Alek, kad narod viče i demonstrira. To je u redu. Kada bi narod hteo i da odlučuje, to bi već bila zloupotreba demokratije.
AV: Ote mi reč iz usta, tetka Angela. U Srbiji se mnogo zloupotrebljava demokratija, i to u političke svrhe. Našli pa zašli.
KANCELARKA MERKEL: Šta da ti kažem, Alek, demokratije ti dođe kao nekakva politička stvar.
AV: U redu je to za nemačku demokratiju, ali gde Srbija da se poredi s jednom Nemačkom. Zna se gde je kome mesto. Nisu isto Srbija i Nemačka, pa ni demokratije ne mogu da im budu iste. Ti znaš koliko ja cenim i poštujem i Nemačku, i tebe lično.
KANCELARKA MERKEL: Znam ja to, Alek.
AV: Koliko naporno radim da u Srbiju dovedem nemačke investitore i uvedem nemačke radne navike za nemačke investitore, da im ovde ne fušere i ne zabušavaju onako srpski. Glavu od posla ne dižem.
KANCELARKA MERKEL: Cenim tvoje napore, Alek.
AV: Nemam ja ništa protiv da uvedem i nemačku demokratiju Srbiju, ali ne mogu sve da stignem. Ta demokratija može malo i da sačeka, ima prečih stvari. Ali ću i na tome vredno da radim, ne bežim ja ni od nezgodnih od radnih zadataka. Računam da ću za svog života postići i to sa demokratijom. Pa da je, kad umrem, ostavim kao zaveštanje srpskom narodu. Neću u grob da je nosim.
KANCELARKA MERKEL: Nije valjda već do groba došlo? Ima vremena za umiranje.
AV: To i ja kažem, ima dotle vremena. Ti, tetka Angela, znaš da ja od Srbije hoću da napravim balkanski mesrcedes.
KANCELARKA MERKEL: Znam ja to, Alek.
AV: Naredi im onda da prestanu.
KANCELARKA MERKEL: Šta da prestanu?
AV: Da prestanu da viču i demonstriraju. Kad oni viču i demonstriraju, ja ne mogu da spavam. A kada ne mogu da spavam, ne mogu da se odmorim i prikupim dovoljno snage za rad na balkanskom mercedesu.
KANCELARKA MERKEL: Ne mogu ja ništa da im naredim. U demokratiji je normalno da se viče i demonstrira. Viču i demonstriraju i protiv mene, pa nikom ništa. U demokratiji i narod ima pravo da se zabavlja, to je takav sistem.
AV: Da ih onda pustim?
KANCELARKA MERKEL: Pusti ih.
AV: Kako ti kažeš, tetka Angela. Ti znaš da je svaka tvoja reč za mene zapovest.
KANCELARKA MERKEL: Znam ja to, Alek.
AV: To sam i Putinu u lice rekao. I to usred Kremlja. Znaš li ti koliki je taj Kremlj, da te jeza podiđe kad uđeš.
KANCELARKA MERKEL: Znam, Alek, bila sam u Kremlju.
AV: I Putin ume da bude nezgodan, među nama rečeno. Kad me pogleda onako, ispod oka, kao da me je Sibir pogledao.
KANCELARKA MERKEL: Imala sam prilike da razgovaram sa gospodinom Putinom.
AV: Ali sam ja njemu opet kazao, ravno u onaj sibirski pogled: Ja vas visoko uvažavam, Vladimiru Vladimiroviču, kao državnika i kao čoveka, volim vas kao slovenskog i pravoslavnog brata, ali mi je tetka Angela svetinja. A znaš li šta mi je Putin odgovorio? Cenim tvoj stav, brate Srbine. Pozdravi mi frau Merkel i priupitaj je koliko gasa Nemačka ima za Srbiju. Kad on pomenu glas, ja se sledih. A priupitaj frau Merkel i ima li Nemačka veto u Savetu bezbednosti. To sa vetom on kao aludira na onu reč na K. Ali opet se ja držim tebe, ne njega.
KANCELARKA MERKEL: Svaka čast, Alek. Svaka čast. To se zove čvrstina karaktera.
AV: Kad smo već kod Rusa, dobro se setih da treba da vratim onog Gogolja u biblioteku pre sledećih izbora. Nešto mi je sumnjiv onaj naslov „Mrtve duše“, da se tu nešto, kao ne podmeće u vezi... Šta ga ja znam čiji je plaćenik taj Gogolj i za koga radi. Nego nikako da stignem da to iščitam. Naredio sam onom Nebojši da pročita pa da mi referiše. Kaže da se tu ne piše ništa o meni, nego o nekakvom tamo Čičikovu koji kupuje mrtve duše. Jaka vajda od Nebojše, kao da nikada nije čuo za šifrovana imena, napišu, kao Čičikov a misle na... Kakav mi je pa to policajac? Podseti me da te pitam da li da ga stavim za premijera. Mada je i onaj Cvetković sasvim upotrebljiv. Lepo dresiran čovek, vidi se to odmah. A uvežban na toj poziciji. Moraću da pitam Borisa da mi da kontakt.
KANCELARKA MERKEL: Rado ću te posavetovati u vezi premijera, Alek.
AV: Hvala, tetka Angela, ti znaš da ja tebe volim da za sve pitam. Nisam kao oni koji te stalno nešto sekiraju. Ja, na primer, za svog života neću dozvoliti da Srbija izađe iz Evropske unije. Srbija samo preko mene mrtvog može da izađe iz EU.
KANCELARKA MERKEL: Prvo treba da u EU uđe.
AV: Lako ćemo za taj ulazak. Proguraćeš već ti to, tetka Angela. Nego buni me onaj MMF. Iz MMF-a mi nisu ništa rekli u vezi te demokratije. Rekli su mi za javna preduzeća, da treba da se ukinu, i za penzionere da nije neophodno da toliko dugo žive, dosta im je par godinica po penzionisanju, ali za demokratiju ni reči. A demokratija je javna stvar kao i javna preduzeća. Zašto onda da se ne ukine i demokratija zajedno sa javnim preduzećima? Samo pravi trošak u budžetu. Da mi vidiš budžet, ispeglao sam ga, ni Šojble mu ne bi našao zamerke. Nisam ja kao oni Grci da se stalno nešto bunim i prigovaram. I iz MMF-a su bili zadovoljni. Još kad sam ih odveo na deset s lukom i napalio Dačića da im peva...
KANCELARKA MERKEL: MMF se ne bavi demokratijom, Alek.
AV: To i ja kažem, da je demokratija neko važno pitanje, i MMF bi se time bavio. A da im pošaljem Vulina?
KANCELARKA MERKEL: Kome, MMF-u?
AV: Ne, Vulin mi nije za MMF, on mi je više onako, za regionalnu saradnju. Prvo on pali vatru po komšiluku a onda ja uskačem sa proitvpožarnim aparatom. Mislio sam da ga pošaljem demonstrantima. Da im održi jedan govor o njihovim socijalnim pravima. To bi ih garantovano rasteralo. Čak ni ja ne bih mogao da podnesem jedan Vulinov govor, a poznat sam kao čovek koji može da podnese mnogo toga.
KANCELARKA MERKEL: Mani me Vulina, Alek.
AV: Za to nemoj ništa da brineš. Vulinu sam najstrože zabranio da te pominje. Zabranio sam i onom DJV-u da te turi u Doušnika. Zapretio sam da ću mu lično da mu otkinem onu glavudžu ako te stavi u onu svoju pomijaru od novina. Znam, znam, kazaćeš, da on tamo ionako stavlja samo ono što mu ja kažem, ali opet, da ne dođe u iskušenje. Tako da znaš da ja brinem o tebi.
KANCELARKA MERKEL: Znam ja to, Alek.
AV: Kao što i ti brineš o meni.
KANCELARKA MERKEL: Tako je, Alek.
AV: Znači, mogu mirno da spavam? Nećeš im dati da me smene?
KANCELARKA MERKEL: Samo ti mirno spavaj, moj Alek.
KANCELARKA MERKEL (bunovno): Da?
AV (bojažljivo i utučeno): Alek ovde, tetka Angela.
KANCELARKA MERKEL (pospano ali pokroviteljski): Šta ima, Alek?
AV: Ne mogu da spavam, tetka Angela.
KANCELARKA MERKEL: Nešto te muči, Alek?
AV: Ovde viču, demonstriraju.
KANCELARKA MERKEL (umirijuće): Neka viču, neka demonstriraju, baš te briga.
AV: Jeste, ali oni demonstriraju i viču protiv mene.
KANCELARKA MERKEL: Šta ćeš, to ti je demokratija, Alek, kad narod viče i demonstrira. To je u redu. Kada bi narod hteo i da odlučuje, to bi već bila zloupotreba demokratije.
AV: Ote mi reč iz usta, tetka Angela. U Srbiji se mnogo zloupotrebljava demokratija, i to u političke svrhe. Našli pa zašli.
KANCELARKA MERKEL: Šta da ti kažem, Alek, demokratije ti dođe kao nekakva politička stvar.
AV: U redu je to za nemačku demokratiju, ali gde Srbija da se poredi s jednom Nemačkom. Zna se gde je kome mesto. Nisu isto Srbija i Nemačka, pa ni demokratije ne mogu da im budu iste. Ti znaš koliko ja cenim i poštujem i Nemačku, i tebe lično.
KANCELARKA MERKEL: Znam ja to, Alek.
AV: Koliko naporno radim da u Srbiju dovedem nemačke investitore i uvedem nemačke radne navike za nemačke investitore, da im ovde ne fušere i ne zabušavaju onako srpski. Glavu od posla ne dižem.
KANCELARKA MERKEL: Cenim tvoje napore, Alek.
AV: Nemam ja ništa protiv da uvedem i nemačku demokratiju Srbiju, ali ne mogu sve da stignem. Ta demokratija može malo i da sačeka, ima prečih stvari. Ali ću i na tome vredno da radim, ne bežim ja ni od nezgodnih od radnih zadataka. Računam da ću za svog života postići i to sa demokratijom. Pa da je, kad umrem, ostavim kao zaveštanje srpskom narodu. Neću u grob da je nosim.
KANCELARKA MERKEL: Nije valjda već do groba došlo? Ima vremena za umiranje.
AV: To i ja kažem, ima dotle vremena. Ti, tetka Angela, znaš da ja od Srbije hoću da napravim balkanski mesrcedes.
KANCELARKA MERKEL: Znam ja to, Alek.
AV: Naredi im onda da prestanu.
KANCELARKA MERKEL: Šta da prestanu?
AV: Da prestanu da viču i demonstriraju. Kad oni viču i demonstriraju, ja ne mogu da spavam. A kada ne mogu da spavam, ne mogu da se odmorim i prikupim dovoljno snage za rad na balkanskom mercedesu.
KANCELARKA MERKEL: Ne mogu ja ništa da im naredim. U demokratiji je normalno da se viče i demonstrira. Viču i demonstriraju i protiv mene, pa nikom ništa. U demokratiji i narod ima pravo da se zabavlja, to je takav sistem.
AV: Da ih onda pustim?
KANCELARKA MERKEL: Pusti ih.
AV: Kako ti kažeš, tetka Angela. Ti znaš da je svaka tvoja reč za mene zapovest.
KANCELARKA MERKEL: Znam ja to, Alek.
AV: To sam i Putinu u lice rekao. I to usred Kremlja. Znaš li ti koliki je taj Kremlj, da te jeza podiđe kad uđeš.
KANCELARKA MERKEL: Znam, Alek, bila sam u Kremlju.
AV: I Putin ume da bude nezgodan, među nama rečeno. Kad me pogleda onako, ispod oka, kao da me je Sibir pogledao.
KANCELARKA MERKEL: Imala sam prilike da razgovaram sa gospodinom Putinom.
AV: Ali sam ja njemu opet kazao, ravno u onaj sibirski pogled: Ja vas visoko uvažavam, Vladimiru Vladimiroviču, kao državnika i kao čoveka, volim vas kao slovenskog i pravoslavnog brata, ali mi je tetka Angela svetinja. A znaš li šta mi je Putin odgovorio? Cenim tvoj stav, brate Srbine. Pozdravi mi frau Merkel i priupitaj je koliko gasa Nemačka ima za Srbiju. Kad on pomenu glas, ja se sledih. A priupitaj frau Merkel i ima li Nemačka veto u Savetu bezbednosti. To sa vetom on kao aludira na onu reč na K. Ali opet se ja držim tebe, ne njega.
KANCELARKA MERKEL: Svaka čast, Alek. Svaka čast. To se zove čvrstina karaktera.
AV: Kad smo već kod Rusa, dobro se setih da treba da vratim onog Gogolja u biblioteku pre sledećih izbora. Nešto mi je sumnjiv onaj naslov „Mrtve duše“, da se tu nešto, kao ne podmeće u vezi... Šta ga ja znam čiji je plaćenik taj Gogolj i za koga radi. Nego nikako da stignem da to iščitam. Naredio sam onom Nebojši da pročita pa da mi referiše. Kaže da se tu ne piše ništa o meni, nego o nekakvom tamo Čičikovu koji kupuje mrtve duše. Jaka vajda od Nebojše, kao da nikada nije čuo za šifrovana imena, napišu, kao Čičikov a misle na... Kakav mi je pa to policajac? Podseti me da te pitam da li da ga stavim za premijera. Mada je i onaj Cvetković sasvim upotrebljiv. Lepo dresiran čovek, vidi se to odmah. A uvežban na toj poziciji. Moraću da pitam Borisa da mi da kontakt.
KANCELARKA MERKEL: Rado ću te posavetovati u vezi premijera, Alek.
AV: Hvala, tetka Angela, ti znaš da ja tebe volim da za sve pitam. Nisam kao oni koji te stalno nešto sekiraju. Ja, na primer, za svog života neću dozvoliti da Srbija izađe iz Evropske unije. Srbija samo preko mene mrtvog može da izađe iz EU.
KANCELARKA MERKEL: Prvo treba da u EU uđe.
AV: Lako ćemo za taj ulazak. Proguraćeš već ti to, tetka Angela. Nego buni me onaj MMF. Iz MMF-a mi nisu ništa rekli u vezi te demokratije. Rekli su mi za javna preduzeća, da treba da se ukinu, i za penzionere da nije neophodno da toliko dugo žive, dosta im je par godinica po penzionisanju, ali za demokratiju ni reči. A demokratija je javna stvar kao i javna preduzeća. Zašto onda da se ne ukine i demokratija zajedno sa javnim preduzećima? Samo pravi trošak u budžetu. Da mi vidiš budžet, ispeglao sam ga, ni Šojble mu ne bi našao zamerke. Nisam ja kao oni Grci da se stalno nešto bunim i prigovaram. I iz MMF-a su bili zadovoljni. Još kad sam ih odveo na deset s lukom i napalio Dačića da im peva...
KANCELARKA MERKEL: MMF se ne bavi demokratijom, Alek.
AV: To i ja kažem, da je demokratija neko važno pitanje, i MMF bi se time bavio. A da im pošaljem Vulina?
KANCELARKA MERKEL: Kome, MMF-u?
AV: Ne, Vulin mi nije za MMF, on mi je više onako, za regionalnu saradnju. Prvo on pali vatru po komšiluku a onda ja uskačem sa proitvpožarnim aparatom. Mislio sam da ga pošaljem demonstrantima. Da im održi jedan govor o njihovim socijalnim pravima. To bi ih garantovano rasteralo. Čak ni ja ne bih mogao da podnesem jedan Vulinov govor, a poznat sam kao čovek koji može da podnese mnogo toga.
KANCELARKA MERKEL: Mani me Vulina, Alek.
AV: Za to nemoj ništa da brineš. Vulinu sam najstrože zabranio da te pominje. Zabranio sam i onom DJV-u da te turi u Doušnika. Zapretio sam da ću mu lično da mu otkinem onu glavudžu ako te stavi u onu svoju pomijaru od novina. Znam, znam, kazaćeš, da on tamo ionako stavlja samo ono što mu ja kažem, ali opet, da ne dođe u iskušenje. Tako da znaš da ja brinem o tebi.
KANCELARKA MERKEL: Znam ja to, Alek.
AV: Kao što i ti brineš o meni.
KANCELARKA MERKEL: Tako je, Alek.
AV: Znači, mogu mirno da spavam? Nećeš im dati da me smene?
KANCELARKA MERKEL: Samo ti mirno spavaj, moj Alek.
