Još malo pa će kraj godine, a NIN-ov žiri nit zbori, nit romori. Kao da nema ni žirija, ni nagrade. Žiri se pravi mrtav. I to veoma uspešno.
Ranije, napetost se dizala još od novembra, maltene odmah posle Sajma knjiga. I rasla sa krugovima izbora, od šireg, preko užeg i najužeg, sve do progašenja dobitnika. Između izbornih krugova je prolazilo dovoljno vremena da uzbuđenje naraste. To je bilo dobro, osećala se neka živost, raspravljalo se o knjigama, nagađalo o mogućem pobedniku.
Književnost je, makar i samo u formi romana, postajala društveno važnom, privlačila pažnju i onih koji nisu za nju vezani. Atmosfera stvarana povodom NIN-ove nagrade je čitavoj priči davala draž društvenog događaja.
NIN-ova nagrada je, uz Sajam knjiga, jedini književni događaj u Srbiji koji nešto znači i široj, vanknjiževnoj javnosti. A književne nagrade, između ostalog, tome i služe – da probude zanimanje mogućih čitalaca.
To je, naravno, rad žirija činilo težim jer je radio pod neprekidnom paskom pa i pritiskom javnosti. Što je takođe bilo dobro. Trenutni žiri se opredelio za ćutanje i skrivanje. Na štetu i same nagrade, i romana koji se nadmeću. Ali i književnog života u celini.
Dugo ćutanje a zatim zbrzavanje izbora u prazničnim danima umrtvljuje čitavu priču i čini je neprimetnijom, beznačajnijom. Možda je to nekome i cilj?
Ne bi valjalo da se i NIN-ova nagrada ubije, kao što je ubijeno mnogo toga. Ova nagrada je veoma važna za književni život u Srbiji, slagao se čovek ili ne slagao sa odlukama žirija.
Ranije, napetost se dizala još od novembra, maltene odmah posle Sajma knjiga. I rasla sa krugovima izbora, od šireg, preko užeg i najužeg, sve do progašenja dobitnika. Između izbornih krugova je prolazilo dovoljno vremena da uzbuđenje naraste. To je bilo dobro, osećala se neka živost, raspravljalo se o knjigama, nagađalo o mogućem pobedniku.
Književnost je, makar i samo u formi romana, postajala društveno važnom, privlačila pažnju i onih koji nisu za nju vezani. Atmosfera stvarana povodom NIN-ove nagrade je čitavoj priči davala draž društvenog događaja.
NIN-ova nagrada je, uz Sajam knjiga, jedini književni događaj u Srbiji koji nešto znači i široj, vanknjiževnoj javnosti. A književne nagrade, između ostalog, tome i služe – da probude zanimanje mogućih čitalaca.
To je, naravno, rad žirija činilo težim jer je radio pod neprekidnom paskom pa i pritiskom javnosti. Što je takođe bilo dobro. Trenutni žiri se opredelio za ćutanje i skrivanje. Na štetu i same nagrade, i romana koji se nadmeću. Ali i književnog života u celini.
Dugo ćutanje a zatim zbrzavanje izbora u prazničnim danima umrtvljuje čitavu priču i čini je neprimetnijom, beznačajnijom. Možda je to nekome i cilj?
Ne bi valjalo da se i NIN-ova nagrada ubije, kao što je ubijeno mnogo toga. Ova nagrada je veoma važna za književni život u Srbiji, slagao se čovek ili ne slagao sa odlukama žirija.
