Pre godinicu dana, pojavio se reklamni slogan: „Grčka se
krčka“. U to vreme, na Kipru je već bilo prekipelo. U međuvremenu, prokuvalo je
i u Grčkoj.
Po centrima finansijske i ine moći, nadigla se silna uzbuna.
Pale su uvrede, poletele pretnje. Pokazuju se mišići, vitla pajserima, maše bejzbol
palicama.
Možeš misliti bezobrazluka. Grci bi malo i da žive, ne samo
da vraćaju dugove. Tako nešto je nedopustivo. Zna se šta kome u globalnom
poretku sleduje, ko je tu da gospodari, ko da služi. Ko da otima, ko da se
odriče.
Krenulo se u operaciju davljenja Grčke. Za kaznu, pouku,
primer i opomenu. Da, slučajno, još neko ne pomislo da bi moglo biti i
drugačije nego što jeste.
Ukoliko se Grci ne isprepadaju, a pritisak će biti strašan,
stvar bi mogla da ispadne nezgodno i po same davitelje. Eventulani bankrot
Grčke bi ujedno bio i bankrot jednog duboko nepravednog, bezobzirno
izrabljujućeg i neodrživog, a silom, podvalom, medijskim zaglupljivanjem i
strahom održavanog sistema.
